U okviru kampanje„Izbori bez nasilja“Akademija ženskog liderstva (AŽl) je analizirala zastupljenost žena na listama za izbore za Narodnu Skupštinu Republike Srbije. Ukupan broj žena 1.200 od 2.817 osoba na listama. To predstavlja u proseku 42,6% manje zastupljenog pola na listama.
Liste sa najviše žena na listama su lista “Ruska stranka” 50%, lista koalicije “Dobrojutro Srbijo” DJB i SDS sa 48% i Savez vojvođanskih mađara sa 46%. Od 18 lista na republičkom nivou imamo samo pet nositeljki lista (Marinika Tepić, Milica Đurđević Stemenkovski, Sanda Rašković Ivić, Marina Lipovac Tanasković i Ana Pejić) što je 22%. Takođe imamo i dve žene na mestima broj jedan (M. Đurđević Stamenkovski i Selma Kučević) što je 11%. Podsećamo da je Zakonska obaveza kandidovanje minimum 40% manje zastupljenog pola na listama na svim nivoima izbora.
Izborna kampanja se i dalje odvija u atmosferi punoj napetosti, nasilja i podela u društvu. Od početka kampanje smo imali još jedan femicid tako da je broj ubijenih žena ove godine 27. Situacije sa lažnim potpisima na listama u koje su bile uključene istaknute žene, pretnje na društvenim mrežama i drugi brojni zabeleženi slučajevi nasilja nam govore o velikim rizicima kojima su izložene pre svega kandidatkinje i aktivistkinje, zatim žene u izbornoj administraciji ali i žene koje glasaju.
U ovoj kampanji po prvi put kod nas je zabeležen slučaj zloupotrebe privatnog snimka pornograskog sadržaja u kome je akter kandidat opozicione liste na izborima za Skupštinu grada Beograda. Situaciju je obeležilo ne samo objavljivanje snimka na potralima prorežimskih medija i u jutrarnjem programu TV Pink, već i činjenica da je o sadržaju snimka u javnosti prvi govorio Predsednik Srbije, što predstavlja nezabeležen slučaj od uvođenja višestranačj do danas. Na emitovanje snimka na nacionalnoj frekvnciji reagovao je REM ali je neophodno slučaj analizirati i sa stanovišta druge vrste zloupotreba, kršenja etičkih normi i zakona.
Akademija ženskog liderstva nastavlja i sa analizom izveštavanja medija o ženama u političkoj kampanji, kao i o problemu nasilja prema ženama u toku izbornog procesa u okviru kog se sprovode vanredni parlamentarni, lokalni i izbori za Skupštinu AP Vojvodine.
Prvih mesec dana analize pokazuju da je podzastupljenost žena čak ispod nivoa prethodnih analiza (GMMP 2020; Nasilje nad političarkama u Srbiji: žene u politici na tromeđi roda, moći i političke kulture, Za izbore protiv nasilja), odnosno da su političarke koje učestvuju u predizobrnoj kampanji u medijima gotovo nevidljive.
Povremeno su prisutne premijerka Srbije i potrpedsednica Srpske napredne stranke Ana Brnabić, nositeljka liste „Srbija protiv nasilja“ i potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić i predsednica Srpske stranke Zavetnici i liderka Nacionalnog okupljanja-državotvorna snaga, Milica Đurđević Stamenkovski
Činjenica da se vrhunac predizborne kampanje poklapa sa Globalnom kampanjom „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ utiče i na medijsko izveštavanje. Stoga je potrebno da se donekle izmeni jedan od zaključaka analize prethodnih izbora koji je glasio da nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji mediji ne prepoznaju kao važnu temu. Mediji izveštavaju o nasilju prema ženama, međutim retko problem stavljaju u kontekst predizborne kampanje, no pojedini učesnici u kampanji (kao npr. Zeleno-Levi front) problematizuju femicid i predlažu sistemske izmene koje bi mogle doprineti smanjenju rodno zasnovanog nasilja. Mediji prenose izjave predstavnika resornih ministarstava i institucija (članovi vladajuće Srpske napredne stranke) povodom „16 dana aktivizma“ ali se uglavnom temi ne pristupa analitički.
Redak politički tematski skup “Kako do Srbije bez nasilja na ženama“ koji je 2. decembra okupio govornice sa liste „Srbija protiv nasilja“ ali i aktivistkinje OCD i simpatizerke, u prepunoj sali u Svetogorskoj ulici u Beogradu nije imao nikakvu medijski tretman niti je privukao pažnju izveštača koji prate kampanju
Političarke su retko prisutne na naslovnim stranama dnevnih listova, no i kada se pojave, promplematičan je način prezentovanja što može da ilustruje tekst naslovljen „Muž Milice Zavetnice sticao bogtstvo sa osuđenim reketašem Kristijanom Golubovićem koji je pretio žrtvama da će im iskopati oči, spaliti kuću i mučiti decu“ (Blic, 15.novembar) gde se postavlja teza da je političarka samo pojava dok politiku zapravo vodi njen suprug
Akademija ženskog liderstva i tokom ove kampanje prati, beleži i obaveštava javnost o nasilju prema ženama. Nasilje je instrument za zadržavanje postojećih odnosa moći u društvu. Nasiljem se žene obeshrabruju da uzmu aktivnije učešće u politici. A nema demokratskog i pravednog društva ako se iz javnog života i odlučivanje isključi jedna njegova polovina.
Zato kampanjom „Izbori bez nasilja“ skrećemo pažnju na neravnopravnu trku koju žene trče u izborima jer, za razliku od muških kolega, one moraju da se nose sa mnogo izraženijim nasiljem, pretnjama i uznemiravanjem samo zato što su žene.
Akademija ženskog liderstva poziva sve političke aktere: političke stranke, koalicije, grupe građana kao i sve institucije da javno osude i učine sve što je do njih da spreče nasilje prema političarkama i ostalim ženama angažovanim u izbornoj kampanji.
Pozivamo sve učesnice i učesnike izbora, novinare/ke, aktiviste/kinje NVO, kao i građane i građanke da prijave pretnje i sve druge oblike nasilja prema kandidatkinjama i drugim ženama koje učestvuju u izbornom procesu. To je moguće činiti na tri načina: popunjavanjem prijave na websajtu www.liderke.org, slanjem maila na adresu prijavinasilje@liderke.org ili slanjem Viber poruke na broj +381 61 309 3880.
