Tag Archives: stop nasilju

Preliminarni izveštaj

Akademija ženskog liderstva u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“ pratila je rodno zasnovano nasilje nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima za parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore (u 13 gradova i opština).

Na samom početku Miloš Đajić je izjavio da je nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji bilo je itekako prisutno. Sam izborni dan je bio pun tenzija, napetosti, uz pretnje građanima i kontrolorima/kama.

Marija Srdić, istakla je da je tokom monitoringa bilo 12 zvaničnih prijava nasilja i 7 opisa članica biračkih odbora o rodno zasnovanom nasilju na dan izbora i tokom izborne kampanje. Prijave su se odnosile na najčešće oblike nasilja psihičko i fizičko. Fizičko nasilje je prijavljeno policiji i pratićemo šta će se sa tim dešavati. Podsetuila je da je tokom kampanje, na javnim mestima bilo je fizičkog nasilja, poput slučaja kandidatkinje pokreta Zavetnici u Aranđelovcu.

Marija Babović, sociološkinja i voditeljka istraživačkog tima, istakla je da nema demokratije bez rodne ravnopravnosti i obrnuto. Ona je istakla da liderske pozicije i dalje zauzimaju muškarci.  „Zato smo juče imali Đilasa koji razgovara sa Vučićem, a ne Marinika Tepić, i zato imamo premijerku koja sluša predsednika, a ne trudi se da bude samostalna u svom poslu.“  – ukazala je Babović.

Smiljana Milinkov, profesorka novinarstva, predstavila je preliminarne rezultate izveštavanja medija (Politika, Danas, večernje Novosti, Informer i Alo) tokom kampanje i na dan izbora. Ona je ukazala da mediji ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao važnu temu i ako smo ovoga puta imali tri kandidatkinje za predsednicu Srbije i tri nositeljke liste za Narodnu Skupštinu. To je potkrepila i podacima da su infomrativnim emisijama na Pinku i RTS-u od 1.130 priloga u vezi sa kampanjom, žene su pomenute u svega u 219 (19 odsto), a u štampanim medijima situacija je još gora jer je tamo samo 11 odsto.

Govoreno je takođe o slučaju verbalnog nasilja na biračkom mestu u Štutgartu gde slučaj vodi nemačka policija. Takođe je ukazano na problem sa ažurnošću biračkog spiska što zbog nerada što zbog javašluka. Velikom broju žena koje su se u skorije vreme venčale ostavljeno je dovojačko prezime u biračkom spisku umesto njihovog sadašnjeg koje su uredno promenile u ličnim dokumentima. Ovim su one sprečene u ostvarivanju aktivnog biračkog prava a koji se ogleda u onemogućavanju nesmetanog korišćenja svog ličnog imena i za posledicu ima/može da ima uskraćivanje izbornog prava.

Takođe najavljena je žalba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti u vezi sa nasiljem koje je sprovedeno u jednoj predškolskoj ustanovi za prinudni odlazak na miting.

Pozivamo još jednom sve žene koje su doživele ili svedočile o nekoj vrsti nasilja tokom trajanja izborne kampanje i na dan izbora da nam se obrate.

Preliminarni izveštaj možete preuzeti OVDE

Preliminarne nalaze o medijskom izveštavanju možete preuzeti OVDE

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade SAD. Izneti stavovi predstavljaju stavove AŽL i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država.

Izveštaj sa KZN je objavljen
DANAS
NOVA S
Autonomija 
Fonet 
Peščanik

Sprečavanje femicida – hitna reakcija

 

U periodu od 21. do 30. marta saznali smo iz medija da su četiri žene ubijene. Prema izveštavanju medija, prekjuče je u Zaječaru ženu ubio komšija nakon nekoliko godina konstantnog maltretiranja, koje je više puta prijavila nadležnima. Žena iz Vranja preminula je u bolnici nakon što je suprug izbo nožem, a dve žene iz Beograda i Smederevske Palanke ubili su sinovi*. U istom periodu, mediji su izvestili o najmanje sedam pokušaja femicida i nasilja prema ženama. Dok se sve ovo dešava, institucije nadležne za sprečavanje i borbu protiv nasilja prema ženama ne reaguju niti se obraćaju uznemirenoj javnosti.

Posebno je zabrinjavajuće što u navedenim slučajevima, i nakon prijave nasilja, nadležne institucije nisu obezbedile zaštitu i bezbednost ovih žena. Veliki broj ubistava žena nije sprečen zbog izostanka blagovremene i efikasne reakcije institucija sistema, od neblagovremenog reagovanja na prijave nasilja, preko umanjivanja opasnosti i nesagledavanja rizika od ugrožavanja bezbednosti žrtve.

Uprkos brojnim preporukama međunarodnih tela za ljudska prava i ženskih nevladinih organizacija, u Srbiji i dalje nema javno dostupnih statističkih podataka o rasprostranjenosti femicida. S druge strane, korišćenje trenutno raspoloživih mehanizama zaštite na adekvatan i dosledan način značajno bi unapredilo zaštitu žena od nasilja i sprečilo veliki broj femicida. Izostanak delotvorne prevencije femicida, kao najekstremnije manifestacije nasilja, svakog dana šalje poruku ženama da su njihovi životi manje vredni.

Zahtevamo od institucija nadležnih za sprečavanje i zaštitu žena od nasilja da hitno reaguju na poslednje slučajeve femicida, istraže i objasne javnosti eventualne propuste i izostanak efikasne reakcije na prethodne prijave nasilja i navedu precizne korake za dalje sprečavanje femicida. Obaveze, standardi i planovi za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i sprečavanje femicida postoje, ali je potrebna delotvorna akcija, a ne deklarativno opredeljenje.

Skoro svaki femicid je mogao biti sprečen. I svaka institucija ima odgovornost i obavezu da radi na sprečavanju femicida.

* Raspoloživi podaci pokazuju da je 67% femicida počinjeno u partnersko-porodičnom odnosu (u 48,8% ubica je bivši ili sadašnji partner, a u 18,3% sin) – Pokušaj femicida i femicid u Srbiji: sprečavanje i procesuiranje, FemPlatz i Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, 2020.

Zahtev potpisuju:
1. Udruženje građanki FemPlatz
2. Akademija ženskog liderstva
3. Alternativni centar za devojke
4. Atina
5. Beogradski centar za ljudska prava
6. Bibija romski ženski centar
7. BIRODI
8. Centar modernih veština
9. Centar Vrdničak
10. Centar za biopolitičku edukaciju
11. Centar za kulturnu dekontaminaciju
12. Centar za kulturnu dekontaminaciju
13. Centar za podršku ženama
14. Centar za prava deteta
15. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom
16. Centar za ženske studije
17. Da se zna!
18. Feministička inicijativa protiv seksualnog nasilja Verujem ti
19. FEMIX
20. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
21. Forum žena Prijepolje
22. Gender knowledge hub
23. Građanske inicijative
24. IAN Međunarodna mreža pomoći
25. Impuls Tutin
26. Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11
27. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
28. Iz kruga Kragujevac
29. Iz kruga Vojvodina
30. Kolektiv Talas TIRV
31. Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
32. Mame su zakon
33. Mreža SOS Vojvodina
34. Mreža žena protiv nasilja
35. Neformalna grupa Prostori
36. Nezavisno udruženje novinara Srbije
37. NVO Astra
38. NVO CETRA
39. Omladinski centar Crna kuća 13
40. Rime Zaječar
41. Roma Daje
42. Romska ženska mreža Republike Srbije
43. Savetovalište za borbu protiv nasilja u porodici
44. Snaga prijateljstva Amity
45. SOS Ženski centar
46. Tim Društva za razvoj kreativnosti iz Aleksinca
47. Udruženje ALTERO – Asocijacija za lični trening, edukaciju, razvoj i osnaživanje
48. Udruženje KROKODIL
49. Udruženje Romkinja Osvit
50. Udruženje žena Peščanik
51. UG Libero
52. Užički centar za prava deteta
53. Viktimološko društvo Srbije
54. YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava
55. YUROM centar
56. Žene juga Pirot
57. Ženska platforma za razvoj Srbije
58. Ženska solidarnost
59. Ženski centar Užice
60. Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju
61. Žensko udruženje kolubarskog okruga

Pojedinke:
1. Aleksandra Galonja
2. Ana Isaković
3. Biljana Maletin
4. Dr Margareta Bašaragin
5. Jelena Jaćimović
6. Ksenija Forca
7. Ljiljana Stevković
8. Ljupka Mihajlovska
9. Marina Pančić
10. Melanija Lojpur
11. Olivera Ilkić
12. Tatjana Macura
13. Vera Kurtić
14. Zorica Rašković

Izbori bez nasilja – realno ili ne?

Tekst je objavljen u vikend izdanju dnevnog lista Danas 19. marta 2022. godine

Strahote rata su opet pred našim očima. Tenzije, pometnja, neizvesnost i strahovi koje on donosi postaju dodatni okidač za nasilje prema ženama ne samo na područjima na kojim se ratuje, već mnogo šire. Rat nikad ženama nije bio brat. Tako je i danas. U takvim okolnostima Akademija ženskog liderstva pokrenula je kampanju Izbori bez nasilja. Zadatak je da se što više žena angažovanih na izborima informiše i uključi u prikupljanje podataka o nasilju prema kandidatkinjama, aktivistkinjama političkih organizacija, ženama angažovanim u izbornoj administraciji ali i građankama koje će glasati. Po čemu su izbori 2022. važni? U njima će učestvovati najveći broj žena dosad. Na do sada prihvaćenim listama stranaka i koalicija je više od 1.700 kandidatkinja za poslanice Narodne skupštine. Zakon garantuje da će se u novom sazivu najvišeg zakonodavnog tela naći više od 100 žena.

S druge strane, atmosfera i podele u društvu nam govore o visokom stepenu rizika za povećanje nasilja prema učesnicama izbornog procesa, pre svega kandidatkinjama i aktivistkinjama, ali i ženama u izbornoj administraciji. Predizborna atmosfera koja vlada u Srbiji veoma je daleko od demokratske.

Ove nedelje su počele i specijalne emisije u kojima takmaci ukrštaju stavove i poglede na stvarnost u Srbiji.

Izbori bez nasilja - realno ili ne? 3

 

 

 

 

 

 

 

Doživeli smo da predsednik Narodne skupštine predsednicu Vlade u TV emisiji oslovi sa gospodine. Društvene mreže su svakodnevno pune različitih gnusnih, seksističkih i mizoginih komentara. Žene su i dosad trčale neravnopravnu izbornu trku.

Za razliku od svojih muških kolega one moraju da se nose sa rodno zasnovanim nasiljem, pritiscima i različitim vrstama uznemiravanja.

U Akademiji ženskog liderstva postoji uverenje da se kampanjom može uticati da se nasilje prema ženama u izborima smanji, a ono koje se dogodi bude prijavljeno i/ili dokumentovano.

Da bismo u budućnosti kandidatkinjama omogućili ravnopravniju kampanju potrebno je da se danas o slučajevima nasilja prikupe podaci.

Tim Akademije će prikupiti i analizirati podatake o psihološkom (verbalnom), fizičkom, seksualnom uznemiravanju i nasilju kao i različitim vrstama pritiska, ucena, uznemiravanja kako u javnosti tako i unutar političkih organizacija.

Naročito malo se zna o nasilju unutar stranaka, a sigurni je da i ono postoji.

Zato, uključite se, zabeležite i pošaljite svaki primer nasilja kome svedočite ili koji ste doživele tokom kampanje, na dan izbora ili neposredno nakon njih. Možete ostati anonimne, ukoliko to želite. Prijavu pošaljite posredstvom veb-sajta na mail adresu prijavinasilje@liderke.org ili na Viber broj +381 61 309 3880.

Na kraju, kad se izbori završe, prikupljeni podaci biće pretočeni u preporuke usmerene na sistemsku zaštitu žena angažovanih u politici i na javnim poslovima. Tako će se doprineti stvaranju uslova za njihovo ravnopravnije učešće u izbornom procesu na sledećim izborima. Biće to jedan važan korak ka boljem društvu, ne samo za žene, nego za sve nas.