Tag Archives: participacija

Kvote nisu dovoljne

[:sr]025_Danica_TodorovMeđutim, suštinsko učešće žena u nacionalnim savetima nije postignuto, niti one u ovim telima mogu da predstave svoje interese kao marginalizovane, odnosno dvostruko diskriminisane društvene grupe. Prvenstveno zbog toga što ova tela ne prepoznaju da je rodna ravnopravnost u njihovom mandatu, ali i razvijene prakse odlučivanja u uskim krugovima u kojima nema žena.

Manjine, uključujući žene u manjinskim zajednicama imaju pravo da učestvuju u odlučivanju pogotovo o pitanjima koja ih se tiču, u svim aspektima javnog života. U mnogim zemljama, pa i u našoj, žene  – pripadnice nacionalnih manjina su podzastupljene u odlučivanju, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, kao posledica diskriminacije žena u većinskoj, ali i njihovoj, manjinskoj zajednici. Mnoge pripadnice manjinskih zajednica suočavaju sa teškoćama čak i u ostvarivanju prava da biraju, zbog jezika kojim govore čime im je otežan pristup informacijama o izbornom procesu i kandidatima/kandidatkinjama, ili pritiska porodice kako da glasaju. One koje odluče da budu deo izbornog procesa, suočavaju se sa kritikama sopstvene zajednice ili porodice zbog pokušaja ulaska u “muški” svet politike, ili osporavanja njihovih  sposobnosti za takve uloge, a posebno sa predrasudama u pogledu sposobnosti za liderske pozicije, što pogađa i žene u “većinskoj zajednici” čemu doprinosi i nespremnost  političkih partija da konkretnim merama podstiču ženske liderske mogućnosti.

Uvođenje kvota za manje zastupljeni pol nije dovoljno jer one ne moraju obavezno da dovedu do povećanja broja žena iz manjinskih zajednica u izabranim telima što potvrđuje i površan pogled na izborne liste političkih partija, osim onih koje su podnele političke partije nacionalnih manjina, na kojima ih je po sili zakona trećina.

Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana (uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji) uoči izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014. godine pokazalo je da su žene u manjinskim zajednicama motivisane za učešće u odlučivanju, pre svega da bi unapredile rad ovih tela i položaj svoje nacionalne zajednice. Iako su kvote omogućile da žene dobiju priliku da pokažu svoju stručnost, više od polovine intervjuisanih žena i muškaraca smatra da one smanjuju mogućnost da budu izabrani najsposobniji. Više od 40 odsto učesnika/učesnica istraživanja tvrdi da žene ne žele da se bave politikom i da ih na to ne treba primoravati. Šta se promenilo povećanjem broja žena u članstvu nacionalnih saveta? Pre svega, unapređena je kultura međusobnog ophođenja i povećana efikasnost i stručnost rada saveta. Žene su vidljivije u procesima odlučivanja, usvojile su liderske veštine, imaju više samopouzdanja, a viđene su kao one koje umeju da se izdignu iznad stranačkih interesa, da prepoznaju zajedničke ciljeve, da se dogovore i tako doprinesu drugačijem donošenju odluka. Muški lideri ih opažaju kao odgovorne, detaljne, analitične, profesionalne i uporne da nađu nova, drugačija rešenja. Zanimljivo je da one sebe ne doživljavaju kao lidereke iako ih zajednica vidi kao nekog ko ima moć i sposobnost da rešava svakodnevne probleme građana/građanki.

Šta treba da nas brine? Žene su još suočene sa otvorenom ili prikrivenom dominacijom muškaraca i umanjivanjem njihovog doprinosa. Ključne odluke u nacionalnim savetima i dalje se donose neformalno, u uskom krugu, uglavnom muških lidera koji sa članstvom ne dele sve informacije. Zabrinjava i to da je više od 90 odsto intervjiisanih u pomenutom istraživanju  izjavilo da su žene manje uspešne od muškaraca u nekim poslovima, a 75 odsto da je za ženu najvažnije da bude dobra supruga i majka.

Članice nacionalnih saveta još nisu svesne da li i na koji način da zastupaju interese žena u svojoj nacionalnoj zajednici, ali značajno je što misle da ličnim primerom mogu da doprinesu da se veći broj žena uključi u procese odlučivanja, jer procenjuju da je to za njih kao grupu važno. Žene ne treba da zastupaju samo tzv. ženske interese, niti je njihova prisutnost na mestima odlučivanja jemstvo da će oni biti zastupani, ali je sigurno da ukoliko ne učestvuju u donošenju odluka, ti interesi neće biti zastupani, a neki društveni problemi neće biti osvešćeni i rešavani. Zato je za naše društvo važno istrajavanje na primeni kvota kao najpouzdanijeg instrumenta za osiguranje zastupljenosti žena, ali i dosledno podsticanje ženskog liderstva i stvaranje koalicija.

Autorka: Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova

Tekst je originalno objavljenu Listu Danas, kao podrška Akademiji ženskog liderstva u kampanji Ravnopravne u odlučivanju

 [:]

Akcija „Ravnopravne u odlučivanju“ u Kraljevu

[:sr]Akciju smo organizovali u prepodnevnim časovima jer je za kasnije bio zakazan predizborni miting jedne od stranaka na Trgu. Građani i građanke Kraljeva su teško prilazili štandu i bili slabo zainteresovani za komunikaciju sa našim timom. Oni sa kojima smo razgovarali su uglavnom podržali  inicijativu „Ravnopravne u odlučivanju“, ali nisu svi želeli da potpišu formular. Otvoreno su nam rekli da im je teško da poveruju da nismo deo nijedne stranke i da nećemo zloupotrebiti njihove podatke i poverenje.  Možemo reći da je izborna kampanja već dojadila građanima i da je kod njih stvorila priličnu nepoverljivost.

Otvoreniji i zainteresovaniji su bili oni koji su prepoznali naše partnerke iz Fenomene ili alumnistkinje Akademije ženskog liderstva  koje su nam se pridružile na štandu.

Iz Kraljeva smo ipak otišli zadovoljni. Informisali smo i podstakli na razmišljanje više stotina građana o političkoj participaciji, a dobili smo i značajnu podršku za inicijativu i dalji rad u ovoj oblasti.

 [:]

Žene u politici u Srbiji

[:sr]Rodna ravnopravnost, kao kriterijum građenja demokratskog društva, podrazumeva podjednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. U razvijenim društvima rodna ravnopravnost je princip koji je ugrađen u sve javne politike.

U procesu pridruživanja EU u domaće zakonodavstvo (prvenstveno ono koje se odnosi na izborno zakonodavstvo) je unet princip poštovanja rodne ravnopravnosti i može se reći da je u ovoj sferi najbolje poštovan ovaj princip te da je primoravanje partija da ispune kvotu od 30% obaveznog učešća žena doprinelo tome da imamo, u rodnom smislu, uravnoteženiji parlament. Ovo pravilo nije svuda striktno poštovano (u lokalnim parlamentima) jer su žene najčešće žrtve postizbornih dogovora o poslanicima/odbornicima koji definitivno ulaze u skupštinski saziv tj, odriču se mesta u ime svojih kolega (uglavnom zbog pritisaka).

poslanice u NS

Kad je reč o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, tu je situacija znatno gora. U institucijama na nacionalnom nivou (Vlada, Sudovi…) možemo govoriti o pozitivnom pomaku jer je vidiljivije učešće žena. No, stanje na lokalu, u lokalnim samoupravama, koje nisu pod pritiskom javnosti, je znatno gore, pa u Srbiji postoje gradovi u kojima nema niti jedne žene u opštinskim većima. Poznati su već kao „muška veća“, „muški gradovi“.

Istraživanje „Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou“ koje je prošle godine realizovano za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazuje na vrlo ozbiljnu podzastupljenost žena u lokalnim vlastima. Navodimo nekoliko podataka koje ilustruju podzastupljenost žena u izvršnoj vlasti:

  • manje od 5% lokalnih samouprava za predsednicu opštine ili gradonačelnicu ima ženu.
  • u oko 8% lokalnih samouprava su žene na pozicijama zamenika gradonačelnika
  • u opštinskim i gradskim većima po Srbiji ima samo 16% žena (84% muškaraca)
  • u 23 opštine/grada nema nijedne žene u opštinskom/gradskom veću i taj trend se povećava
  • nijedne žene nema u gradskom veću Niša kao i u veću beogradske opštine Stari Grad! Nema je ni u Bečeju, Bačkom Petrovcu, Loznici, Mionici, Topoli, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu, Prijepolju, Sjenici, Arilju, Tutinu, Novom Pazaru, Kruševcu, Medveđi….
  • najviše žena u opštinskim većima ima u onim opštinama koje su imale ženu za predsednicu/gradonačelnicu; to znači da jedna žena liderka jača poverenje u druge žene i daje im šansu. Dobri primeri su Vršac, Nova Crnja, Rača i Gadžin Han u kojima ima od 50 do 60 % žena u opštinskim većima
  • Dok žena nema na političkim funkcijama izvršne vlasti ima ih na mestima načelnica opštinskih i gradskih službi i čine čak polovinu načelnika (oko 40%) i više od polovine rukovodilaca (više od 55 %) ovih službi. Reč je o operativnim izvršilačkim pozicijama a ne političkim funkcijama, ove pozicije podrazumevaju predani rad i organizaciju
  • Trećina direktora javnih preduzeća su – žene ali je uglavnom reč o preduzećima iz sfere socijalne zaštite ili zdravstva; drastično su podzastupljene u preduzećima koja se bave urbanizmom, investicijama i saobraćajem.

Women-Power-and-Politics

Pored kvantitativnih postoji i nekoliko kvalitativnih zaključaka ovog istraživanja koja ukazuju na to koji su faktori koji doprinose većem učešću žena u vlasti na lokalnom nivou a koji su dobijeni iz razgovora sa ispitanicama.

  1. Kvote imaju najveći uticaj na učešće žena u politici. Tamo gde su stranke primorane da poštuju kvote, imamo zastupljene žene, tamo gde nisu (izvršna vlast), žene su podzastupljene
  2. Lokalne liderke koje su prepoznatljive u svojim sredinama dobar su uzor ostalim ženama, podstiču ambicije drugih žena, ukazuju im poverenje i na taj način ih ohrabruju da se bave javnim poslovima
  3. Žene smatraju da im je lakše da se „probiju“ na lokalnom nivou i odatle započinju svoj angažman.
  4. Političarke smatraju da je važno da su žene ekonomski nezavisne i profesionalno ostvarene da bi mogla da učestvuju u političkom životu
  5. Političarke uviđaju da se žene ustručavaju da se ozbiljnije bave politikom jer smatraju da nisu dovoljno kompetentne, da im politika ostaje hobi, čak i ne prepoznaju da je ono što rade za zajednicu kvalitetan posao
  6. Političarke kažu da ni stranke nisu dovoljno senzibilisane za ove teme, da se važne odluke donose neformalnim putem a da su stranački forumi žena postala formalna mesta okupljanja žena koja nemaju nikakav uticaj u stranci i više se bave humanitarnim radom

Navedeni podaci dokazuju problem podzastupljenosti žena u izvršnoj vlasti, iako taj fenomen potvrđuju i drugi primeri iz javnog života (primeri iz medija, tretmana žena u poslovnom svetu…) kao i potrebu kontinuiranog rada na tome da se društvo senzibiliše na ove teme. Ovo nije problem u kom je Srbija usamljena. Naprotiv, čak i razvijena demokratska društva, poput Velike Britanije, i dalje imaju potrebu da edukuju javnost o tome da žene treba da budu ravnopravne, ukazuju na seksistički pristup u politici i sl.

 [:]

Nacionalni saveti u borbi za rodnu ravnopravnost

[:sr]U uvodnom delu konferencije su se obratili: Majkl Ujehara, zamenik  šefa Misije OEBS-a u Srbiji, Vilijam Romans, viši pravni savetnik u Kancelariji visoke komesarke za nacionalne manjine OEBS-a, prof dr Marijana Pajvančić,  Akademija ženskog liderstva, Elvira Kovač, članica odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost Narodne skupštine Republike Srbije i Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati fokus grupa sprovedenih u periodu od jula do novembra kao i smernice, sugestije i primeri dobre prakse za unapređivanje  mehanizama za podsticaj većeg učešća žena u radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Učesnice i učesnici su diskutovali o stanju, mogućnostima i daljim koracima u procesu uvođenja rodne perspektive u rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

“Nacionalnim savetima nacionalnih manjina predstavili smo dokument koji može da pomogne u razrešenju nedoumica i pitanja koja mogu biti postavljena pri uvođenju principa rodne ravnopravnosti u rad saveta.  U njemu se nalaze informacije o pravnom okviru za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji, mogućim modelima uspostavljanja mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru saveta, primeri primene ovog principa na nadležnosti saveta, kao i neki od već postojećih primera dobre prakse u ovoj oblasti. Dokument, takođe, sadrži alatke za praćenje napretka rada saveta u procesu uvođenja rodne ravnopravnosti u njegov rad, kao i zaključke i preporuke o prvim koracima koje treba preduzeti na ovom putu. Nadamo se da će nacionalni saveti nacionalnih manjina ovaj dokument videti kao korisan i praktičan.”, izjavila je Sofija Mandić, ekspertkinja Akademije ženskog liderstva

 [:]