Tag Archives: odlučivanje

Pismo za lokalne samouprave

[:sr]Tim AŽL se obratio svim predsednicima/cama novoformiranih skupština opština i gradova personalizovanim pismom u kome je iznet zahtev za ravnopravno učešće u odlučivanju, prezentovana prikupljena podrška građana i koristi koje celo društvo može imati od ove inicijative.

Neravnopravnost u našem društvu se ne može otkloniti bez većeg učešća žena u odlučivanju. Od skupština opština i gradova očekujemo da daju podjednaku šansu ženama da učestvuju u donošenju odluka od značaja za celu zajednicu.

Iako je Srbija postigla napredak u pogledu učešću i zastupljenosti žena u javnom i političkom životu, pre svega u Narodnoj skupštini i skupštinama opština i gradova, situacija je daleko od potrebne. Istraživanje „Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou“ koje je prošle godine realizovano za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazuje na vrlo ozbiljnu podzastupljenost žena u lokalnim vlastimaU prethodnom periodu, manje od 5% lokalnih samouprava za gradonačelnicu ili predsednicu opštine je imalo ženu. U opštinskim i gradskim većima je bilo samo 16% žena, a u 23 opštine/grada nije bilo nijedne žene u opštinskom/gradskom veću.

Srbija je zemlja u kojoj muškarci i žene nisu ravnopravni i u kojoj su su žene izložene diskriminaciji  i nasilju:  od 10 nepismenih ljudi, osam su žene. Tek svaka treća odrasla žena je zaposlena. Više od 1/3 žena imalo je iskustvo nasilja u poslednjih godinu dana. Za posao istih karakteristika, žene su 11 odsto manje plaćene.

Ono što je dobro za žene, dobro je i za društvo![:]

Žensko preduzetništvo

[:sr]

sanja nikolinNačin na koji se bavimo ženskim preduzetništvom je uvek isti: kažemo da su preduzetnice sa 30 odsto učešća u ukupnom broju preduzetnika nedovoljno zastupljene, namaknemo podsticaje za startup, obično iz donacija, a onda krenemo da pričamo o svojim uspesima, organizujemo konferencije na kojima nasmejane političarke obećaju da će biti bolje, i najzad prikažemo medijima jednu od svega nekoliko uspešnih preduzetnica koja ima veliko preduzeće i zapošljava 500+ ljudi. Činjenicu da takva preduzeća čine svega 0,2 odsto od ukupnog broja, da je slika stvarnosti stvarno mnogo drugačija, da 96,3 odsto preduzetnika koji pripadaju sektoru malih i srednjih preduzeća zapošljava samo sebe ili još par osoba i da grca, mi zanemarimo jer nije optimistična, a takvu sliku o sebi i sopstvenoj vladavini želimo da naslikamo.

Dakle, naš odgovor na činjenicu da žene imaju manje vlasništva nad imovinom, da rade više na neplaćenim i lošije plaćenim poslovima u društvu i u domaćinstvu, da su manje zastupljene u odlučivanju na svim nivoima, iako su više zastupljene u demografiji i u obrazovanju, da imaju lošiji pristup javnim i finansijskim uslugama, da su diskriminisane na tržištu rada, da su odrasle u obrascu da je bolje za njih da nađu kakvu takvu sigurnost, nego da preuzmu rizik i da zahtevaju podršku za ostvarenje svog sna, naš je dakle odgovor da, u redu veličina od nekoliko miliona evra, podržimo osnivanje stotine preduzeća i radnji čije su vlasnice žene, damo ponekoj od njih lokal na privremeno korišćenje i organizujemo stotine sati nepovezanih ad hoc obuka.

Zašto? Zato što smo, kao donosioci odluka, opsednuti veličinom i moći. Zato što je podrška preduzetništvu uopšte, a posebno ženskom preduzetništvu, pitanje rasta, izlaska iz sebe i osnaživanja na unutrašnjem planu, a divljenja onima koji preuzimaju odgovornost za sebe i svoju porodicu na društvenom planu. Znali bismo šta da radimo kada bi nam privreda bila jaka, ma kada bi bar imala 50 moćnih preduzeća: sedneš i dogovoriš se iza zatvorenih vrata. Sa ovakvom privredom, samo muka, nemamo volje ni da prepoznamo činjenice. Činjenica je, međutim, da svaki pokušaj ostvarenja preduzetničkog sna u Srbiji guše i sputavaju iste barijere, a da se preduzetnice suočavaju i sa dodatnim preprekama i ograničenjima. Od standardnih smetnji tu su: prebirokratizovana i brojna pravila koja guše mikro preduzeća i iskreno ne razumeju okolnosti u kojima preduzetnice rade i žive, rigidno razumevanje pojmova kao što su tehnički kapacitet preduzeća i njihovo svođenje na broj zaposlenih i proizvodnju, neverovatan, meandrirajući sistem nameta kojima je možda bolje da se ovde ne bavimo jer je već puno o njima pisano, potpuna nestabilnost radnog okruženja u kome se pravila menjaju svakodnevno, a često nisu dorečena, maleno tržište i još manja kupovna moć, upadačka, gotovo nasilnička uloga države kao regulatora i preduzetnika. I tako dalje.

Preduzeća čije su vlasnice žene imaju baš one odlike od kojih naša država beži: pretežno rade u sektorima za koje država nije zainteresovana – mahom usluge, a ne proizvodnja. Preduzeća su pretežno mikro, dakle ništa od sna o zapošljavanju miliona jednim potezom, posluju mahom na lokalnim i regionalnim tržištima jer nemaju uslova za rast – znači ništa izvoz bez muke, kubure sa operativnim kapitalom – nikakvi investitori. Ali, u tim i takvim preduzećima ima mnogo kapitala koji je nevidljiv za naše društvo. Tu su ideje, inovacije, recepti, zanati, umeća, reinterpretacija tradicije, odgovori na potrebe u zajednici i rešenja za probleme sa kojima se zajednica suočava, rešenja za društvo šansi kakvo želimo, a ne društvo privilegija kakvo smo izgradili. Da bi se te ideje razvile i postale prave biznis ideje, potrebno je da postoje šanse ili bar da se prepreke umanje i ublaže. Pre svega je potrebno da se žensko znanje prepozna i prizna i da se, u konsultacijama sa preduzetnicama, onako različitim kakve su u stvarnosti, konsultujemo o njihovim prioritetima. Da prestanemo da namećemo zapošljavanje kao merilo uspeha. Da prestanemo da guramo samohrane majke u preduzetništvo iz nužde i da zanemarujemo dobre poslovne ideje žena, žensko znanje, zadruge i ženske organizacije.

Činjenica je da cela Vlada uredno ostavi sve poslove da bi posedela na Kopaoniku sa onima koje ona percipira kao presudan deo srpske privrede. Nikada se nije desilo da se sa predstavnicima mikro preduzeća koji ipak čine okosnicu srpske privrede diskutuje o bilo čemu ni u satima, a kamoli danima. Za to nema racionalnog objašnjenja. To je trip. U tom tripu su bile sve vlade od 2003. godine. Taj trip se sve teže brani argumentima, ali ga, izgleda, nije lako ni napustiti. O snu o veličini je takođe mnogo pisano, kako u ekonomiji, tako i u drugim naukama. To je intenzivno i vrlo lično iskustvo.

Zamislite mere koje se bave otklanjanjem stvarnih prepreka preduzetništvu žena? Jasno vam je da su te prepreke međusektorske i da zahtevaju saradnju učesnika na lokalu sa nekih 10-ak ministarstava, bankama, pružaocima finansijskih i nefinansijskih usluga i stotinama organizacija civilnog društva? Takve mere nisu neostvarive. One su samo, nažalost, nezamislive za današnje glavne aktere.

Sanja Nikolin, preduzetnica

Tekst je nastao u okviru podrškei inicijativu za ravnopravno učešće žena u odlučivanju.  Ravnopravno učešće žena na svim nivoima vlasti i svim sektorima može doprineti stvaranju okvira za razvoj potencijala celog društva, posebno ženskog preduzetništva.

Originalno objavljen na: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/zensko_preduzetnistvo_.4.html?news_id=319338#sthash.KR03IlG1.dpuf[:]

Kvote nisu dovoljne

[:sr]025_Danica_TodorovMeđutim, suštinsko učešće žena u nacionalnim savetima nije postignuto, niti one u ovim telima mogu da predstave svoje interese kao marginalizovane, odnosno dvostruko diskriminisane društvene grupe. Prvenstveno zbog toga što ova tela ne prepoznaju da je rodna ravnopravnost u njihovom mandatu, ali i razvijene prakse odlučivanja u uskim krugovima u kojima nema žena.

Manjine, uključujući žene u manjinskim zajednicama imaju pravo da učestvuju u odlučivanju pogotovo o pitanjima koja ih se tiču, u svim aspektima javnog života. U mnogim zemljama, pa i u našoj, žene  – pripadnice nacionalnih manjina su podzastupljene u odlučivanju, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, kao posledica diskriminacije žena u većinskoj, ali i njihovoj, manjinskoj zajednici. Mnoge pripadnice manjinskih zajednica suočavaju sa teškoćama čak i u ostvarivanju prava da biraju, zbog jezika kojim govore čime im je otežan pristup informacijama o izbornom procesu i kandidatima/kandidatkinjama, ili pritiska porodice kako da glasaju. One koje odluče da budu deo izbornog procesa, suočavaju se sa kritikama sopstvene zajednice ili porodice zbog pokušaja ulaska u “muški” svet politike, ili osporavanja njihovih  sposobnosti za takve uloge, a posebno sa predrasudama u pogledu sposobnosti za liderske pozicije, što pogađa i žene u “većinskoj zajednici” čemu doprinosi i nespremnost  političkih partija da konkretnim merama podstiču ženske liderske mogućnosti.

Uvođenje kvota za manje zastupljeni pol nije dovoljno jer one ne moraju obavezno da dovedu do povećanja broja žena iz manjinskih zajednica u izabranim telima što potvrđuje i površan pogled na izborne liste političkih partija, osim onih koje su podnele političke partije nacionalnih manjina, na kojima ih je po sili zakona trećina.

Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana (uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji) uoči izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014. godine pokazalo je da su žene u manjinskim zajednicama motivisane za učešće u odlučivanju, pre svega da bi unapredile rad ovih tela i položaj svoje nacionalne zajednice. Iako su kvote omogućile da žene dobiju priliku da pokažu svoju stručnost, više od polovine intervjuisanih žena i muškaraca smatra da one smanjuju mogućnost da budu izabrani najsposobniji. Više od 40 odsto učesnika/učesnica istraživanja tvrdi da žene ne žele da se bave politikom i da ih na to ne treba primoravati. Šta se promenilo povećanjem broja žena u članstvu nacionalnih saveta? Pre svega, unapređena je kultura međusobnog ophođenja i povećana efikasnost i stručnost rada saveta. Žene su vidljivije u procesima odlučivanja, usvojile su liderske veštine, imaju više samopouzdanja, a viđene su kao one koje umeju da se izdignu iznad stranačkih interesa, da prepoznaju zajedničke ciljeve, da se dogovore i tako doprinesu drugačijem donošenju odluka. Muški lideri ih opažaju kao odgovorne, detaljne, analitične, profesionalne i uporne da nađu nova, drugačija rešenja. Zanimljivo je da one sebe ne doživljavaju kao lidereke iako ih zajednica vidi kao nekog ko ima moć i sposobnost da rešava svakodnevne probleme građana/građanki.

Šta treba da nas brine? Žene su još suočene sa otvorenom ili prikrivenom dominacijom muškaraca i umanjivanjem njihovog doprinosa. Ključne odluke u nacionalnim savetima i dalje se donose neformalno, u uskom krugu, uglavnom muških lidera koji sa članstvom ne dele sve informacije. Zabrinjava i to da je više od 90 odsto intervjiisanih u pomenutom istraživanju  izjavilo da su žene manje uspešne od muškaraca u nekim poslovima, a 75 odsto da je za ženu najvažnije da bude dobra supruga i majka.

Članice nacionalnih saveta još nisu svesne da li i na koji način da zastupaju interese žena u svojoj nacionalnoj zajednici, ali značajno je što misle da ličnim primerom mogu da doprinesu da se veći broj žena uključi u procese odlučivanja, jer procenjuju da je to za njih kao grupu važno. Žene ne treba da zastupaju samo tzv. ženske interese, niti je njihova prisutnost na mestima odlučivanja jemstvo da će oni biti zastupani, ali je sigurno da ukoliko ne učestvuju u donošenju odluka, ti interesi neće biti zastupani, a neki društveni problemi neće biti osvešćeni i rešavani. Zato je za naše društvo važno istrajavanje na primeni kvota kao najpouzdanijeg instrumenta za osiguranje zastupljenosti žena, ali i dosledno podsticanje ženskog liderstva i stvaranje koalicija.

Autorka: Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova

Tekst je originalno objavljenu Listu Danas, kao podrška Akademiji ženskog liderstva u kampanji Ravnopravne u odlučivanju

 [:]

Akcija „Ravnopravne u odlučivanju“ u Kraljevu

[:sr]Akciju smo organizovali u prepodnevnim časovima jer je za kasnije bio zakazan predizborni miting jedne od stranaka na Trgu. Građani i građanke Kraljeva su teško prilazili štandu i bili slabo zainteresovani za komunikaciju sa našim timom. Oni sa kojima smo razgovarali su uglavnom podržali  inicijativu „Ravnopravne u odlučivanju“, ali nisu svi želeli da potpišu formular. Otvoreno su nam rekli da im je teško da poveruju da nismo deo nijedne stranke i da nećemo zloupotrebiti njihove podatke i poverenje.  Možemo reći da je izborna kampanja već dojadila građanima i da je kod njih stvorila priličnu nepoverljivost.

Otvoreniji i zainteresovaniji su bili oni koji su prepoznali naše partnerke iz Fenomene ili alumnistkinje Akademije ženskog liderstva  koje su nam se pridružile na štandu.

Iz Kraljeva smo ipak otišli zadovoljni. Informisali smo i podstakli na razmišljanje više stotina građana o političkoj participaciji, a dobili smo i značajnu podršku za inicijativu i dalji rad u ovoj oblasti.

 [:]