Tag Archives: zenskaprava

Indeks rodne ravnopravnosti

[:sr]Pre nego što pređemo u razmatranje podataka dobijenih Indeksom rodne ravnopravnosti, važno je napomenuti da ove značajne informacije ne možemo samo posmatrati kroz formalni okvir koji u Srbiji postoji usvajanjem nekoliko zakona i direktiva, već i kroz svakodnevnu političko-društvenu praksu. Posmatrajući postojeće zakone možemo reći da postoje instrumenti da se spreči ili smanji nivo rodnog zasnovanog nasilja, ali nažalost u 2015. beležimo veći broj žrtava. Takođe, iako je Srbija postigla napredak u jačanju položaja žena u politici, svakodnevica nas upozorava da je taj napredak samo  formalan, jer izjave najviših funkcionera (npr. bivšeg ministra odbrane Gašića koji je bio i član upravnog odbora u Koordinacionalnom telu za rodnu ravnopravnost Vlade RS) nam govore da ni u najvišim državnim institucijama ne postoji suštinsko razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti i njene neophodnosti.

domeni

Vrednost indeksa

Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiji iznosi 40,6%, dok rezultat indeksa zemalja članica Evropske unije iznosi 52,9% (indeks se meri na skali od 1 – potpuna neravnopravnost do 100 – potpuna ravnopravnost). Možemo konstatovati  da Srbija ne zaostaje mnogo. Nedostatak od 12,3% ne predstavlja veliki jaz, ali postavlja se pitanje kako razumeti ovaj jaz. Razlika između Srbije i EU je u krucijalnim tačkama rodne ravnopravnosti, gde možemo videti  podelu polova u domenima rada, novca, znanja i moći.  Najveći jaz u ovim domenima upravo pokazuje da se polovi ne vide ravnopravno u poslovnim  i društvenim relacijama i da naše društvo ne prepoznaje jednake mogućnosti i potencijale oba pola.

drzave-eu.index

Najveći zaostatak Srbija ima u domenu rada, čiji indeks rodne ravnopravnosti nosi mnogo nižu vrednost u Srbiji nego u 28 država članica Evropske unije. Treba istaći da je  u njegovim pod-domenima,  pre svega u domenu podele i kvaliteta rada, situacija još gora u odnosu na EU, jer zaostatak dostiže 30%. U proseku žene su u znatno gorem položaju po pitanju kvaliteta radnog mesta, a razlika je polno definisana  gde je ženama rodno prepušten socijalni sektor (drugim imenom sektor brige): prosveta, zdravstvo i socijalna zaštita.

Rodni jaz u domenu novca je druga bitna razlika u odnosu na EU. Pristup finasijskim resursima je naglašen u pod-domenima, tako da je u odnosu na Evropu 26.6% prema 58%, što znači da nas do ostvarene potpune rodne ravnopravnosi deli 73,4%. Na prezentaciji indeksa, kao pozitivan napredak u domenu novca, naveden je izlazak iz rodno zasnovanog siromaštva.

Domen znanja je jedan od najbitnijih pokazatelja, budući da on određuje šanse za učestvovanje na tržištu rada i ostvarenju blagostanja. U ovom domenu Srbija ne zaostaje preterano za EU, iz razloga što i zemlje EU beleže slabije procente u rodnoj  ravnopravnosti  kada je znanje u pitanju.  Ono što je zanimljivo jeste da imamo jaz u korist žena kada je u pitanju tercijalno obrazovanje, ali istovremeno otkrivamo jaz u podeli polova u oblastima obrazovanja gde je znatno veća koncetracija žena u društvenim naukama i umetnosti. Uočeno je da je Srbija napravila napredak u izjednačavanju polova kada su obrazovne šanse u pitanju, ali je jako bitno nastaviti taj put,  potrebno je posvetiti  posebnu pažnju u eliminaciji diskriminatornog sadržaja iz udžbenika i promociji doživotnog učenja, a pre svega razbijanju društvenih obrazaca koji stimulišu jaču sklonost devojčica ka društvenim naukama i dečaka prema tehničkim naukama i matematici.

Domen moći se bavi razlikom između učešća polova u političkim, društvenim i ekonomskim procesima.  “Nejednaka distribucija moći bez obzira da li je u javnom ili privatnom sektoru predstavlja  osnovu opšte neravnopravnosti”. Srbija u ovom domenu sustiže određeni broj evropskih članica, dok od srednje vrednosti EU nije daleko. U domenu moći Srbija beleži vrednost indeksa od 43%, dok EU ima 39.7%. Ovde se postavlja ponovno pitanje konteksta i forme, koju Srbija često veoma dobro formalno podržava, dok nam praksa pokazuje nešto  sasvim drugo.  U računanju indeksa rodne ravnopravnosti značajan pokazatelj u domena moći jeste broj žena na pozicijama odlučivanja u Narodnoj skupštini i Pokrajinskoj skupštini, što je posledica uvođenja zakonskih kvota u vezi sa zastupljenošću manje zastupljenog pola (žena) u zakonodavnim telima, ali je istovremenom ostalo na ličnoj proceni koliko njihova brojnost i pozicija u praksi znači i samostalnost u odlučivanju uzimajući u obzir postojeću političku praksu i izbornu legislativu. Takođe, na procenu u domenu moći značajno je uticala  Narodna banka na čijem je čelu Jorgovanka Tabaković. Kada je domen moći u pitanju, najveći problem ipak beležimo u privatnom sektoru gde su žene manje zastupnjene na liderskim pozicijama, a naročito je broj žena slabiji u odboru kompanija na berzi. Dobar primer neravnopravne raspodele moći i uticaja predstavljaju javna preduzeće u čijem vrhu po pravilu nema žena.

Pored ostalih domena, izdvaja se i domen vremena koji po podacim iz 2011. godine ukazuje na  tradicionalnu nepravičnost u raspodeli poslova gde žene sa 87.1% svog vremena učestvuju u odnosu na miuškarce koji doprinose sa 40.1% svog vremena u kućnim poslovima. Jaz od 47% u kućnim aktivnostima, ukazuje da je tradicinonalna raspodela kućnih poslova dominatna i da u praksi žene imaju mnogo manje vremena za društvene aktivnosti i lični razvoj, što ih dovodi u nezavidnu poziciju dvostruke opterećenosti i nemogućnosti da ostvare svoje prava i potencijale.

U ostalim domenima se pokazuje da je politička odlučnost nužna, a pre svega  kada je nasilje u pitanju.  U 2014. godini  bilo je 27 rodnih ubistava, a u 2015. godini u prvih 11 meseci čak 32. Posmatrajući domen nasilja, uočavamo da  ne postoji  dovoljno posvećenosti političara, zakona i policije, kada su žrtve rodnog nasilja u pitanju. Takođe, kao problem u istaživanju rodnog nasilja navodi se da je potrebno sliku o rodnom nasilju u Srbiji sistematizovati i kompletirati, što govori više u prilog da su incijative koje se preuzele na sebe rešavanje ovog značajnog problema, ostavljene same bez koordinacije državnih organa, što je dovelo do povećanog broja smrtnih slučajeva u 2015. godini.

Zaključak

Verujemo da je uvođenje Indeksa rodne ravnoprvnosti značajno, da će biti dobrar alat za monitoring, ali  i velika obaveza, koja nas navodi na potrebe novih strategije i novih aktivnosti ka preciznijim benefitima rodnih politika. Više ne možemo pričati o  kvanitetu poslova koje žene zauzmiaju, već o njihovom kvalitetu kao i pozciji na kojima se nalaze.  Bitno je postići popunu ravnopravnost , jer ona je nužan uslov u postizanju opšteg potencijala jednog društva.

Detaljan izveštaj o Indeksu rodne ravnopravnosti možete preuzeti ovde. 

Ilustracije preuzete odavde. 

Boris Bočvarski

[:]

Drugi sastanak alumnistkinja sa aktivistkinjama ženskih organizacija

[:sr]Alumnistkinje AŽL-a koje su učestvovale na sastanku su političarke iz različitih stranaka i različitih delova Srbije koje su prošle edukativni program Akademije. Organizacije koje su učestvovale na sastanku su:  Ženska vlada (Beograd), Zrenjaninski edukativni centar (Zrenjanin), Centar za devojke (Niš), Centar za afirmaciju žena u sportu (Novi Sad) i Etno forum (Svrljig).

IMG_20160602_125430

Nakon uvodnog dela, Svetlana Kisić iz Ženske vlade je predstavila nastanak i razvoj organizacije, kao i bazu ekspertkinja iz svih oblasti koja je napravljena kako bi se promovisalo znanje i liderski kapaciteti žena.

IMG_20160602_131832

Rada Aralica je okupljenim alumnistkinjama predstavila aktivnosti Zrenjaninskog edukativnog centra, sa akcentom na rad sa mladima. Veliki broj pitanja i diskusija je pokazala da je ovo izuzetno zanimljivo i važno za naše alumnistkinje.

IMG_20160602_144336

Nakon pauze za kafu, predstavile su se aktivistkinje  Centra za devojke iz Niša. One su svoje predstavljanje započele feminističkom himnom koja je razmrdala sve prisutne. Pričali smo malo i o festivalu ženskog aktivizma, koji će se održati sredinom jula. Centar za afirmaciju žena u sportu je predstavila Maja Ciganović.

IMG_20160602_150821

 [:]

Umrežavanje alumnistkinja i predstavnica ženskih nevladinih organizacija

[:sr]Predstavnice ženkih NVO bile su: Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama (Kikinda), Ivana Nikolić iz organizacije „…IZ KRUGA Vojvodina“ (Novi Sad), Zibija Šarenkapić iz Kulturnog centa „DamaD“ (Novi Pazar), Bobana Macanović i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (Beograd) , Marina Tucović i Svetlana Petrović iz Ženskog centra Užice (Užice).

Alumnistkinje Akademije, učesnice sastanka bile su: Marija Stojković iz SPS (Niš), Vesna Vučenović iz PUPS (Beograd), Boba Božić, iz Pokret za Banat (Zrenjanin), Marijana Marjanović iz DSS (Ub), Radmila Mitrović iz SNS (Inđija), Tatjana Vesović iz DS (Vršac), Jovana Bekić , iz DS (Novi Sad) i Aleksandra Cvetković  iz SPS (Zaječar).

Sastanak je moderirala Marija Srdić, jedna od koordinatorki projekta Akademija ženskog liderstva, a za organizacione poslove u vezi sa sastankom bio je zadužen Bogdan Urošević, projekt menadžer AŽL.

Sastanak je započeo u 12 časova, kratkim obraćanjem Bogdana Uroševića i Marije Srdić u kome su predstavljeni razlozi za organizovanje ovakvog sastanka i ciljevi koji se žele postići.

Bogdan Urošević naglasio je da je želja AŽL da se u manje formalnoj atmosferi, kroz razgovor, konstruktivnu debatu i bolje međusobno poznavanje stvore uslovi da aktivistkinje ženskih NVO i političarke (alumnistkinje Akademije) u budućnosti zajedno rade na unapređenju položaja žena, posebno na loklanom nivou.

Marija Srdić naglasila je da je tokom rada ne samo sa novom, već i ranijim polaznicama Akademije uočeno da žene iz političkih stranaka, čak i onda kada žele da budu aktivne na polju unapređenja ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, ne poznaju dovoljno žensku nevladinu scenu, njenu istoriju, način organizovanja, kao ni programe, usluge, projekte i akcije koje sprovode u svojim lokalnim zajednicama.

U prvom delu sastanka prikazan je kratki dokumentarni film o Akademiji ženskog lidersta, a potom su u 10-minutnim izlaganjima Marina Tucović (ŽCU), Zibija Šarenkapić (DamaD), Bobana Macanović (AŽC), Ivana Nikolić (Iz kruga Vojvodina) i Bijana Stepanov (CPŽ) predstavile rad svojih organizacija,  posebno akcentujući one programe u kojima su ostvarivale saradnju sa političarkama, ženskim odborničkim mrežama, forumima žena političkih stranaka. Navodile su primere uspešnih, ali i onih akcija u kojima nije bilo rezultata.

Nakon predstavljanja razvila se dinamična diskusija u kojoj su alumnistkinje Akademije govorile o preprekama koje postoje unutar političkih stranaka, nemogućnosti da se u lokalnim skupštinama okupi i artikuliše ženski zahtev jer, po pravilu, stranke delegiraju one žene koje su „poslušne“, nisu spremne na eksponiranje i suprotstavljanje „glavnom toku“.

Bilo je reči o tome da bi bilo korisno da se političarke opredele i specijalizuju za određene teme: np.  ekonomski položaj, nasilje prema ženama, žene u poljoprivredi, medijsko predstavljanje… i da onda, u saradnji sa aktivistkinjama, kreiraju, afirmišu, predlažu i bore se za dobra rešenja.

Takođe, istaknuto je da je prostor za delovanje i intervenciju najmanji onda kada neka Odluka, Zakon, mera ili program budu pušteni u proceduru ili obznanjeni. Otuda je veoma važno biti u toku, pratiti procese i u njih se uključivati u ranoj fazi.

Sastanak je doneo nekoliko zaključaka i konstruktivnih predloga:

  • Za uspešno delovanje i rezultate političarki veoma je važan njihov integritet. S tim u vezi, zadatak AŽL i u budućnosti treba da bude da pomaže izgradnju integriteta i autonomije svojih polaznica.
  • U svakoj oblasti delovanja aktivnistkinje (različitih) političkih stranaka i NVO treba da kroz dijalog dođu do minimuma zajedničkih ženskih interesa i da od njih ne odstupaju. Dobar prostor za dijalog i dogovor daje „Ženska platforma za razvoj Srbije 2014 – 2020“ i njen Forum za rodne politike koji je počeo da deluje od 2016. godine. AŽL će omogućiti informisanje o načinu delovanja kroz Forum.
  • Od velike praktične koristi moglo bi da bude specijalizovanje liderki (alumnistkinja AŽL) za teme i oblasti od značaja za žene, njihova prava i položajDa bi doprinela opredeljivanju i specijalizovanju alumnistkinja i njihovom uključivanju u procese koje pokreću NVO u narednom periodu AŽL će deliti korisne informcije i omoguti  kontituitet sastanaka sa aktivistkinjama, al isada u malim tematski grupama.

[:]

Žene u politici u Srbiji

[:sr]Rodna ravnopravnost, kao kriterijum građenja demokratskog društva, podrazumeva podjednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. U razvijenim društvima rodna ravnopravnost je princip koji je ugrađen u sve javne politike.

U procesu pridruživanja EU u domaće zakonodavstvo (prvenstveno ono koje se odnosi na izborno zakonodavstvo) je unet princip poštovanja rodne ravnopravnosti i može se reći da je u ovoj sferi najbolje poštovan ovaj princip te da je primoravanje partija da ispune kvotu od 30% obaveznog učešća žena doprinelo tome da imamo, u rodnom smislu, uravnoteženiji parlament. Ovo pravilo nije svuda striktno poštovano (u lokalnim parlamentima) jer su žene najčešće žrtve postizbornih dogovora o poslanicima/odbornicima koji definitivno ulaze u skupštinski saziv tj, odriču se mesta u ime svojih kolega (uglavnom zbog pritisaka).

poslanice u NS

Kad je reč o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, tu je situacija znatno gora. U institucijama na nacionalnom nivou (Vlada, Sudovi…) možemo govoriti o pozitivnom pomaku jer je vidiljivije učešće žena. No, stanje na lokalu, u lokalnim samoupravama, koje nisu pod pritiskom javnosti, je znatno gore, pa u Srbiji postoje gradovi u kojima nema niti jedne žene u opštinskim većima. Poznati su već kao „muška veća“, „muški gradovi“.

Istraživanje „Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou“ koje je prošle godine realizovano za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazuje na vrlo ozbiljnu podzastupljenost žena u lokalnim vlastima. Navodimo nekoliko podataka koje ilustruju podzastupljenost žena u izvršnoj vlasti:

  • manje od 5% lokalnih samouprava za predsednicu opštine ili gradonačelnicu ima ženu.
  • u oko 8% lokalnih samouprava su žene na pozicijama zamenika gradonačelnika
  • u opštinskim i gradskim većima po Srbiji ima samo 16% žena (84% muškaraca)
  • u 23 opštine/grada nema nijedne žene u opštinskom/gradskom veću i taj trend se povećava
  • nijedne žene nema u gradskom veću Niša kao i u veću beogradske opštine Stari Grad! Nema je ni u Bečeju, Bačkom Petrovcu, Loznici, Mionici, Topoli, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu, Prijepolju, Sjenici, Arilju, Tutinu, Novom Pazaru, Kruševcu, Medveđi….
  • najviše žena u opštinskim većima ima u onim opštinama koje su imale ženu za predsednicu/gradonačelnicu; to znači da jedna žena liderka jača poverenje u druge žene i daje im šansu. Dobri primeri su Vršac, Nova Crnja, Rača i Gadžin Han u kojima ima od 50 do 60 % žena u opštinskim većima
  • Dok žena nema na političkim funkcijama izvršne vlasti ima ih na mestima načelnica opštinskih i gradskih službi i čine čak polovinu načelnika (oko 40%) i više od polovine rukovodilaca (više od 55 %) ovih službi. Reč je o operativnim izvršilačkim pozicijama a ne političkim funkcijama, ove pozicije podrazumevaju predani rad i organizaciju
  • Trećina direktora javnih preduzeća su – žene ali je uglavnom reč o preduzećima iz sfere socijalne zaštite ili zdravstva; drastično su podzastupljene u preduzećima koja se bave urbanizmom, investicijama i saobraćajem.

Women-Power-and-Politics

Pored kvantitativnih postoji i nekoliko kvalitativnih zaključaka ovog istraživanja koja ukazuju na to koji su faktori koji doprinose većem učešću žena u vlasti na lokalnom nivou a koji su dobijeni iz razgovora sa ispitanicama.

  1. Kvote imaju najveći uticaj na učešće žena u politici. Tamo gde su stranke primorane da poštuju kvote, imamo zastupljene žene, tamo gde nisu (izvršna vlast), žene su podzastupljene
  2. Lokalne liderke koje su prepoznatljive u svojim sredinama dobar su uzor ostalim ženama, podstiču ambicije drugih žena, ukazuju im poverenje i na taj način ih ohrabruju da se bave javnim poslovima
  3. Žene smatraju da im je lakše da se „probiju“ na lokalnom nivou i odatle započinju svoj angažman.
  4. Političarke smatraju da je važno da su žene ekonomski nezavisne i profesionalno ostvarene da bi mogla da učestvuju u političkom životu
  5. Političarke uviđaju da se žene ustručavaju da se ozbiljnije bave politikom jer smatraju da nisu dovoljno kompetentne, da im politika ostaje hobi, čak i ne prepoznaju da je ono što rade za zajednicu kvalitetan posao
  6. Političarke kažu da ni stranke nisu dovoljno senzibilisane za ove teme, da se važne odluke donose neformalnim putem a da su stranački forumi žena postala formalna mesta okupljanja žena koja nemaju nikakav uticaj u stranci i više se bave humanitarnim radom

Navedeni podaci dokazuju problem podzastupljenosti žena u izvršnoj vlasti, iako taj fenomen potvrđuju i drugi primeri iz javnog života (primeri iz medija, tretmana žena u poslovnom svetu…) kao i potrebu kontinuiranog rada na tome da se društvo senzibiliše na ove teme. Ovo nije problem u kom je Srbija usamljena. Naprotiv, čak i razvijena demokratska društva, poput Velike Britanije, i dalje imaju potrebu da edukuju javnost o tome da žene treba da budu ravnopravne, ukazuju na seksistički pristup u politici i sl.

 [:]