Indeks rodne ravnopravnosti

Indeks rodne ravnopravnosti za 2016. godinu, predstavlja prvi merni instrument koji analizira stepen dostignute rodne  ravnopravnosti u Srbiji. Ovo sveobuhvatno istraživanje obuhvata osam domena i 25 pod-domena.  Samo istraživanje i metod su osmišjeni i korišćeni od strane članica Evopske unije, a njihov cilj jeste usmeravanje praktičnih politika ka prioritetnim problemima i pravim rešenjima. Druga uloga indeksa rodne ravnopravnosti  jeste merenje uspeha dostignuća rodnih praktičnih politika, kao i merenje rodne ravnopravnosti  u članicama EU.

Pre nego što pređemo u razmatranje podataka dobijenih Indeksom rodne ravnopravnosti, važno je napomenuti da ove značajne informacije ne možemo samo posmatrati kroz formalni okvir koji u Srbiji postoji usvajanjem nekoliko zakona i direktiva, već i kroz svakodnevnu političko-društvenu praksu. Posmatrajući postojeće zakone možemo reći da postoje instrumenti da se spreči ili smanji nivo rodnog zasnovanog nasilja, ali nažalost u 2015. beležimo veći broj žrtava. Takođe, iako je Srbija postigla napredak u jačanju položaja žena u politici, svakodnevica nas upozorava da je taj napredak samo  formalan, jer izjave najviših funkcionera (npr. bivšeg ministra odbrane Gašića koji je bio i član upravnog odbora u Koordinacionalnom telu za rodnu ravnopravnost Vlade RS) nam govore da ni u najvišim državnim institucijama ne postoji suštinsko razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti i njene neophodnosti.

domeni

Vrednost indeksa

Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiji iznosi 40,6%, dok rezultat indeksa zemalja članica Evropske unije iznosi 52,9% (indeks se meri na skali od 1 – potpuna neravnopravnost do 100 – potpuna ravnopravnost). Možemo konstatovati  da Srbija ne zaostaje mnogo. Nedostatak od 12,3% ne predstavlja veliki jaz, ali postavlja se pitanje kako razumeti ovaj jaz. Razlika između Srbije i EU je u krucijalnim tačkama rodne ravnopravnosti, gde možemo videti  podelu polova u domenima rada, novca, znanja i moći.  Najveći jaz u ovim domenima upravo pokazuje da se polovi ne vide ravnopravno u poslovnim  i društvenim relacijama i da naše društvo ne prepoznaje jednake mogućnosti i potencijale oba pola.

drzave-eu.index

Najveći zaostatak Srbija ima u domenu rada, čiji indeks rodne ravnopravnosti nosi mnogo nižu vrednost u Srbiji nego u 28 država članica Evropske unije. Treba istaći da je  u njegovim pod-domenima,  pre svega u domenu podele i kvaliteta rada, situacija još gora u odnosu na EU, jer zaostatak dostiže 30%. U proseku žene su u znatno gorem položaju po pitanju kvaliteta radnog mesta, a razlika je polno definisana  gde je ženama rodno prepušten socijalni sektor (drugim imenom sektor brige): prosveta, zdravstvo i socijalna zaštita.

Rodni jaz u domenu novca je druga bitna razlika u odnosu na EU. Pristup finasijskim resursima je naglašen u pod-domenima, tako da je u odnosu na Evropu 26.6% prema 58%, što znači da nas do ostvarene potpune rodne ravnopravnosi deli 73,4%. Na prezentaciji indeksa, kao pozitivan napredak u domenu novca, naveden je izlazak iz rodno zasnovanog siromaštva.

Domen znanja je jedan od najbitnijih pokazatelja, budući da on određuje šanse za učestvovanje na tržištu rada i ostvarenju blagostanja. U ovom domenu Srbija ne zaostaje preterano za EU, iz razloga što i zemlje EU beleže slabije procente u rodnoj  ravnopravnosti  kada je znanje u pitanju.  Ono što je zanimljivo jeste da imamo jaz u korist žena kada je u pitanju tercijalno obrazovanje, ali istovremeno otkrivamo jaz u podeli polova u oblastima obrazovanja gde je znatno veća koncetracija žena u društvenim naukama i umetnosti. Uočeno je da je Srbija napravila napredak u izjednačavanju polova kada su obrazovne šanse u pitanju, ali je jako bitno nastaviti taj put,  potrebno je posvetiti  posebnu pažnju u eliminaciji diskriminatornog sadržaja iz udžbenika i promociji doživotnog učenja, a pre svega razbijanju društvenih obrazaca koji stimulišu jaču sklonost devojčica ka društvenim naukama i dečaka prema tehničkim naukama i matematici.

Domen moći se bavi razlikom između učešća polova u političkim, društvenim i ekonomskim procesima.  “Nejednaka distribucija moći bez obzira da li je u javnom ili privatnom sektoru predstavlja  osnovu opšte neravnopravnosti”. Srbija u ovom domenu sustiže određeni broj evropskih članica, dok od srednje vrednosti EU nije daleko. U domenu moći Srbija beleži vrednost indeksa od 43%, dok EU ima 39.7%. Ovde se postavlja ponovno pitanje konteksta i forme, koju Srbija često veoma dobro formalno podržava, dok nam praksa pokazuje nešto  sasvim drugo.  U računanju indeksa rodne ravnopravnosti značajan pokazatelj u domena moći jeste broj žena na pozicijama odlučivanja u Narodnoj skupštini i Pokrajinskoj skupštini, što je posledica uvođenja zakonskih kvota u vezi sa zastupljenošću manje zastupljenog pola (žena) u zakonodavnim telima, ali je istovremenom ostalo na ličnoj proceni koliko njihova brojnost i pozicija u praksi znači i samostalnost u odlučivanju uzimajući u obzir postojeću političku praksu i izbornu legislativu. Takođe, na procenu u domenu moći značajno je uticala  Narodna banka na čijem je čelu Jorgovanka Tabaković. Kada je domen moći u pitanju, najveći problem ipak beležimo u privatnom sektoru gde su žene manje zastupnjene na liderskim pozicijama, a naročito je broj žena slabiji u odboru kompanija na berzi. Dobar primer neravnopravne raspodele moći i uticaja predstavljaju javna preduzeće u čijem vrhu po pravilu nema žena.

Pored ostalih domena, izdvaja se i domen vremena koji po podacim iz 2011. godine ukazuje na  tradicionalnu nepravičnost u raspodeli poslova gde žene sa 87.1% svog vremena učestvuju u odnosu na miuškarce koji doprinose sa 40.1% svog vremena u kućnim poslovima. Jaz od 47% u kućnim aktivnostima, ukazuje da je tradicinonalna raspodela kućnih poslova dominatna i da u praksi žene imaju mnogo manje vremena za društvene aktivnosti i lični razvoj, što ih dovodi u nezavidnu poziciju dvostruke opterećenosti i nemogućnosti da ostvare svoje prava i potencijale.

U ostalim domenima se pokazuje da je politička odlučnost nužna, a pre svega  kada je nasilje u pitanju.  U 2014. godini  bilo je 27 rodnih ubistava, a u 2015. godini u prvih 11 meseci čak 32. Posmatrajući domen nasilja, uočavamo da  ne postoji  dovoljno posvećenosti političara, zakona i policije, kada su žrtve rodnog nasilja u pitanju. Takođe, kao problem u istaživanju rodnog nasilja navodi se da je potrebno sliku o rodnom nasilju u Srbiji sistematizovati i kompletirati, što govori više u prilog da su incijative koje se preuzele na sebe rešavanje ovog značajnog problema, ostavljene same bez koordinacije državnih organa, što je dovelo do povećanog broja smrtnih slučajeva u 2015. godini.

Zaključak

Verujemo da je uvođenje Indeksa rodne ravnoprvnosti značajno, da će biti dobrar alat za monitoring, ali  i velika obaveza, koja nas navodi na potrebe novih strategije i novih aktivnosti ka preciznijim benefitima rodnih politika. Više ne možemo pričati o  kvanitetu poslova koje žene zauzmiaju, već o njihovom kvalitetu kao i pozciji na kojima se nalaze.  Bitno je postići popunu ravnopravnost , jer ona je nužan uslov u postizanju opšteg potencijala jednog društva.

Detaljan izveštaj o Indeksu rodne ravnopravnosti možete preuzeti ovde. 

Ilustracije preuzete odavde. 

Boris Bočvarski