Tag Archives: liderstvo

Boom liderstvo

[:sr]Često govorim koliko je važno za lični razvoj da posećujemo različite konferencije. Svaka konferencija vam omogućava da u jednoj opuštenoj atmosferi upoznate nove zanimljive ljude i razmenite ideje i misli. Meni je, na primer, uvek beskrajno drago da upoznam ljude sa kojima sam u kontaktu putem društvenih mreža. Na konferencijama kao što je Spark.Me imate i mogućnost da se upoznate i porazgovarate sa predavačima/icama.

Boom Leadership na Spark.me

Ove godine je jedan od najenergičnijih predavača bio Scott Marrison. Imao je onaj najnezgodniji termin, prvi dan posle ručka kada se većini učesnika/ca drema ili su odlučili da skoknu do plaže da se izležavaju. Ali ovde to nije bio slučaj, sala je bila prepuna i 500 ljudi je sa znatiželjom čekalo da vidi šta novo od ideja i znanja Scott donosi. Počeo je furiozno objašnjavajući nam da moramo negovati „boom liderstvo“ koji će nam omogućiti da stvorimo ambijent u kom je moguće da se potencijal oslobodi i da dobijemo nova kreativna rešenja.  On kreativnost vidi kao „životinjski instikt“ koji treba osloboditi. Stvarno je prenosio BOOM energiju.

slajd 0

Igraj kao Mendela

Ispričao nam je kako je bio na zvaničnom prijemu sa Nelsonom Mendelom. Obično je na takvim susretima protokol jasan i strog, a samim tim i ograničavajući. Scott je uočio da se Mendela ne oseća baš dobro u svemu tome. U jednom trenutku je sa bine krenula pesma koja je bila pisana specijano za Mendelu, na šta je on skočio i otišao da igra sa muzičarima. Podstakao je i druge koji su bili prisutni da učine isto. Scott je tada naučio da drugi ljudi žele da vide da je lider/ka običan čovek kao i oni i da se u tom slučaju lakše povezuju.

Kada pokažete opuštenost i po neku slabost onda će ljudi igrati sa vama!  

Ljudska smo bića, stoga ne smemo ostati „umotani“ u svoje svakodnevne obaveze upravljanja organizacijom. Moramo uvek razmišljati kako da izvučemo najbolje iz ljudi koji nas okružuju.

slajd 2

Boom liderstvo

Svaki projekat Boom lideri/ke počinju sa pitanjem „ZAŠTO?“. Lideri/ke moraju znati zašto krećemo nekim putem i gde će nas on odvesti.  Kaže Scott „Ako zapošljavate ljude samo da bi radili posao onda ih zapošljavate za vaš novac. Ali vaš je zadatak da pronađete i inspirišete ljude koji veruju u to u šta vi verujete i koji bi sa vama bez obzira na sve radili u suzama, krvlju i znoju“.  Kao Boom lider/ka vi ste u stvari dirigent tima sa kojim radite. Morate naći način da podstaknete ljude da oslobode svoj unutrašnji boom i rade ono što nikada nisu mislili da je moguće. Morate napraviti pozitivno remećenje zone komfora kod ljudi.

slajd 1

Nasleđe

slajd 3

Boom lideri kreiraju nasleđe, neku formu legata, koji ostaje kao promena nakon njih. Morate pomerati granice. Sve dok ne možete da napišete listu ljudi kojima ste pomogli u razvoju, vi samo pukom slučajnošću možete postati lider/ka. Trebalo bi uvek da nađete nov način na koji ćete uokviriti izazove sa kojima se susrećete. Da bi ste to uradili morate postavljati sebi i timu jeretička pitanja iz vašeg posla. To je suština.

 

U našoj poslovnoj kulturi konflikt je nešto što spada u nepoželjne elemente zajedničkog posla. Scott ima drugačije mišljenje i potkrepljuje ga kineskim znakovima za krizu/konflikt. Oni u bukvalnom prevodu znače opasnost i mogućnost. Zato ih i ima dva, jer od nas zavisi kako će se neki konflikt završiti. Boom lideri/ke podržavaju ideju sukoba znajući da oni angažuju ljude, podstiču saosećanje i evoluciju (razvoj).

slajdd 4

Učenje

Boom lideri/ke imaju želju i otvorenost ka znanju. Tu je Scott ponovio i tezu čuvenog Briana Solisa koji je otvorio ovogodišnju konferenciju. Learn – Unlearn – Relearn, što bi u nekom širem prevodu značilo: nauči da se odučiš da bi bio spreman ponovo da naučiš. Dao je i savet kako se na najbolji način odreći loših navika. Važno je da čitate knjige i iz njih ponovo učite. Inače svaki predavač na konferenciji je preporučivao različite naslove koje obavezno moramo pročitati. Nadam se da će organizatori dostaviti spisak pa ćemo i ovaj tekst dopuniti.

slajd 5

6 saveta za Boom lidere/ke

  • Stalna promena perspektive (Constant reframing)
  • Saradnja sa svima (Radical colaboration)
  • Ulazite u sukob (Embrace conflict)
  • Uvek otvoreni, uvek spremni (Always open, always on)
  • Uživati u haosu/promenama (Thrive of chaos)
  • Ekstremno osnaživanje (Extreme empowerment)

Scott je završio svoje predavanje sa tezom da današnje liderstvo nije usmereno na kreiranje pratilaca, već da je zadatak današnjeg liderstva kreiranje novih lidera/ki. U tom procesu lider/ka mora biti autentičan i zahvalan. Najvažniji savet koji nam je dao je da svakoj osobi poklonimo 5 minuta. Tih 5 minuta je dovoljno da vidimo da li postoji „hemija“ ili da im se na uljudan način izvinimo.

poslednji slajd

Spark.ME konferencija – mesto susreta

U Bečićima u Crnoj Gori, već četvrtu godinu za redom, održava se Spark.Me konferencija, koju organizuje agent registracije nacionalnog .ME domena  (doMain d.o.o.) . Kao društveno odgovorna kompanija, ovom konferencijom želi da podigne nivo znanja online zajednice u Crnoj Gori i regionu, i promoviše svoju zemlju. Spark.me konferencija je namenjena, pre svega, onima koji svoj život i posao vezuju za korišćenje blagodeti Interneta. Ona, takođe, okuplja lidere/ke iz sveta biznisa, tehnologije i inovacija, stručnjake za komunikaciju i online marketing, i ljude željne znanja i povezivanja. Svi proaktivni ljudi koji žele da ulažu u svoj lični razvoj i razvoj društva u svojoj sredini, učesnici su ove konferencije. Ove godine je bilo prijavljeno 530 učesnika/ca iz 18 zemalja. Verujem da će i naše drage liderke ovaj post podstaći da se već sledeće godine prijave i nauče nešto novo.

P.S.

tweetove sa Scottovog predavanja možete pogledati ovde

Miloš Đajić

[:]

Kvote nisu dovoljne

[:sr]025_Danica_TodorovMeđutim, suštinsko učešće žena u nacionalnim savetima nije postignuto, niti one u ovim telima mogu da predstave svoje interese kao marginalizovane, odnosno dvostruko diskriminisane društvene grupe. Prvenstveno zbog toga što ova tela ne prepoznaju da je rodna ravnopravnost u njihovom mandatu, ali i razvijene prakse odlučivanja u uskim krugovima u kojima nema žena.

Manjine, uključujući žene u manjinskim zajednicama imaju pravo da učestvuju u odlučivanju pogotovo o pitanjima koja ih se tiču, u svim aspektima javnog života. U mnogim zemljama, pa i u našoj, žene  – pripadnice nacionalnih manjina su podzastupljene u odlučivanju, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, kao posledica diskriminacije žena u većinskoj, ali i njihovoj, manjinskoj zajednici. Mnoge pripadnice manjinskih zajednica suočavaju sa teškoćama čak i u ostvarivanju prava da biraju, zbog jezika kojim govore čime im je otežan pristup informacijama o izbornom procesu i kandidatima/kandidatkinjama, ili pritiska porodice kako da glasaju. One koje odluče da budu deo izbornog procesa, suočavaju se sa kritikama sopstvene zajednice ili porodice zbog pokušaja ulaska u “muški” svet politike, ili osporavanja njihovih  sposobnosti za takve uloge, a posebno sa predrasudama u pogledu sposobnosti za liderske pozicije, što pogađa i žene u “većinskoj zajednici” čemu doprinosi i nespremnost  političkih partija da konkretnim merama podstiču ženske liderske mogućnosti.

Uvođenje kvota za manje zastupljeni pol nije dovoljno jer one ne moraju obavezno da dovedu do povećanja broja žena iz manjinskih zajednica u izabranim telima što potvrđuje i površan pogled na izborne liste političkih partija, osim onih koje su podnele političke partije nacionalnih manjina, na kojima ih je po sili zakona trećina.

Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana (uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji) uoči izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014. godine pokazalo je da su žene u manjinskim zajednicama motivisane za učešće u odlučivanju, pre svega da bi unapredile rad ovih tela i položaj svoje nacionalne zajednice. Iako su kvote omogućile da žene dobiju priliku da pokažu svoju stručnost, više od polovine intervjuisanih žena i muškaraca smatra da one smanjuju mogućnost da budu izabrani najsposobniji. Više od 40 odsto učesnika/učesnica istraživanja tvrdi da žene ne žele da se bave politikom i da ih na to ne treba primoravati. Šta se promenilo povećanjem broja žena u članstvu nacionalnih saveta? Pre svega, unapređena je kultura međusobnog ophođenja i povećana efikasnost i stručnost rada saveta. Žene su vidljivije u procesima odlučivanja, usvojile su liderske veštine, imaju više samopouzdanja, a viđene su kao one koje umeju da se izdignu iznad stranačkih interesa, da prepoznaju zajedničke ciljeve, da se dogovore i tako doprinesu drugačijem donošenju odluka. Muški lideri ih opažaju kao odgovorne, detaljne, analitične, profesionalne i uporne da nađu nova, drugačija rešenja. Zanimljivo je da one sebe ne doživljavaju kao lidereke iako ih zajednica vidi kao nekog ko ima moć i sposobnost da rešava svakodnevne probleme građana/građanki.

Šta treba da nas brine? Žene su još suočene sa otvorenom ili prikrivenom dominacijom muškaraca i umanjivanjem njihovog doprinosa. Ključne odluke u nacionalnim savetima i dalje se donose neformalno, u uskom krugu, uglavnom muških lidera koji sa članstvom ne dele sve informacije. Zabrinjava i to da je više od 90 odsto intervjiisanih u pomenutom istraživanju  izjavilo da su žene manje uspešne od muškaraca u nekim poslovima, a 75 odsto da je za ženu najvažnije da bude dobra supruga i majka.

Članice nacionalnih saveta još nisu svesne da li i na koji način da zastupaju interese žena u svojoj nacionalnoj zajednici, ali značajno je što misle da ličnim primerom mogu da doprinesu da se veći broj žena uključi u procese odlučivanja, jer procenjuju da je to za njih kao grupu važno. Žene ne treba da zastupaju samo tzv. ženske interese, niti je njihova prisutnost na mestima odlučivanja jemstvo da će oni biti zastupani, ali je sigurno da ukoliko ne učestvuju u donošenju odluka, ti interesi neće biti zastupani, a neki društveni problemi neće biti osvešćeni i rešavani. Zato je za naše društvo važno istrajavanje na primeni kvota kao najpouzdanijeg instrumenta za osiguranje zastupljenosti žena, ali i dosledno podsticanje ženskog liderstva i stvaranje koalicija.

Autorka: Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova

Tekst je originalno objavljenu Listu Danas, kao podrška Akademiji ženskog liderstva u kampanji Ravnopravne u odlučivanju

 [:]

Akcija „Ravnopravne u odlučivanju“ u Kraljevu

[:sr]Akciju smo organizovali u prepodnevnim časovima jer je za kasnije bio zakazan predizborni miting jedne od stranaka na Trgu. Građani i građanke Kraljeva su teško prilazili štandu i bili slabo zainteresovani za komunikaciju sa našim timom. Oni sa kojima smo razgovarali su uglavnom podržali  inicijativu „Ravnopravne u odlučivanju“, ali nisu svi želeli da potpišu formular. Otvoreno su nam rekli da im je teško da poveruju da nismo deo nijedne stranke i da nećemo zloupotrebiti njihove podatke i poverenje.  Možemo reći da je izborna kampanja već dojadila građanima i da je kod njih stvorila priličnu nepoverljivost.

Otvoreniji i zainteresovaniji su bili oni koji su prepoznali naše partnerke iz Fenomene ili alumnistkinje Akademije ženskog liderstva  koje su nam se pridružile na štandu.

Iz Kraljeva smo ipak otišli zadovoljni. Informisali smo i podstakli na razmišljanje više stotina građana o političkoj participaciji, a dobili smo i značajnu podršku za inicijativu i dalji rad u ovoj oblasti.

 [:]