Poseta Srebrenici

Akademija ženskog liderstva (AŽL) u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo sprovodi projekat „Mlade liderke za mir na zapadnom Balkanu –  suočavnje sa prošlošću i ženska ljudska prava“. Nakon dva ciklusa jednodnevnih seminara na kojima su naše mlade alumnistkinje stekle znanja i informacije na teme: ratovi devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, zločini protiv čovečnosti  i suočavanje sa prošlošću, žene žrtve ratnih zločina – silovanje u ratu, tranziciona pravda na Zapadnom Balkanu … učesnice projekta su imale priliku da se u Srebrenici sretnu sa ženama žrtvama rata. 

Usubotu 23. februara naše mlade alumnistkinje posetile su udruženje „Žene Srebrenice“ u Srebrenici.  Vrlo emotivan susret žena različitih generacija, od kojih su neke imale samo 2 godine kada se desio genocid u Srebrenici, rezultirao je otvorenim razgovorom i mnoštvom pitanja od strane naših alumnistkinja o ratu i njihovom životu u posleratnom periodu. „Žene Srebrenice“ su najzaslužnije što je Memorijalni centar upravo izgrađen u Potočarima, jer kao što je rekla jedna od njih „tu smo ih poslednji put videle i tu ćemo ih pokopati“

„Žene Srebrenice“ su najzaslužnije što je Memorijalni centar upravo izgrađen u Potočarima, jer kao što je rekla jedna od njih „tu smo ih poslednji put videle i tu ćemo ih pokopati“

Prvi deo posete obuhvatio je predavanje u Memorijalnom centru i obilazak muzejske postavke. Memorijalni centar je napravljen na mestu i u zgradi gde se nalazio bivši štab holandskog bataljona UNPROFOR-a. Muzej memorijalnog centra je otvoren je 2017. godine kao deo stalnih napora da se 11. jul 1995. godine nikada ne zaboravi i ne ponovi.

Tokom svog mandata u Srebrenici snage Ujedinjenih nacija su imale 12 osmatračnica na granicama zone i njihov zadatak je bio da garantuju bezbednost demilitarizovane i zaštićene zone Srebrenica. Ovu zonu je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio rezolucijom 819 i 836 iz 1993 godine. Na žalost oni svoju misiju nisu ispunili.

Sama postavka ima tri pravca iznošenje činjenica o genocidu i situaciji u i oko Srebrenice tokom rata u Bosni i Hercegovini, prikazivanje prostorija, stvari, opreme koju su holandski vojnici koristili i ličnu priču jedne od žrtava genocida. Mogu se videti slike iz života u opkoljenoj Srebrenici ali većina fotografija i potresnih priča je iz jula 1995. i u vezi su sa osvajanjem Srebrenice od strane Vojske Republike Srpske.  

U mezarju (groblju) se nalazi ogroman zid sa isklesanim imenima svih 8372… žrtava. Ono što je tragično je da posmrtni ostaci 1.300 ljudi do dana današnjeg nisu pronadjeni. Jedna od žena je rekla „našla sam samo prste jedne ruke svoga čoveka“ Iz godine u godinu smanjuje se broj pronađenih posmrtnih ostataka i nekako je osećaj žena sa kojima smo razgovarali da pada interesovanje za pronalaženje ostalih masovnih grobnica. Ponovljeno je nekoliko puta da je jedina želja ovih žena da pokopaju svoje najbliže.

Nakon toga održan je susret i razgovor sa aktivnim ženama iz udruženja „Žene Srebrenice“ koje su došle u Memorijalni centar da se vide sa alumnistkinjama Akademije. Njihove potresne priče i zajedničko gledanje filma ostavilo je dubok trag nasve prisutne. Opisujući današnji život one su navele da je najveći problem što u Srebrenici više nema ljudi, da i oni koji su se vratili odlaze. Jedna od žena je navela podatak „u mojoj ulici od 17 kuća ja sam jedina koja tu živi“

Takođe žene su prenele alumnistkinjama informaciju o pritiscima koje doživljavaju i kao primer navele kolonu vozila koja je na Božić ove godine, pevajući četničke pesme i dozivajući prvostepeno osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića prošla kroz Srebrenicu. Kažu da ih je to veoma uznemirilo, jer takvih situacija poslednjih godina nije bilo.

Stalno se pominjala politika i bilo je baš dobro što su naše alumnistkinje imale priliku da se lično uvere kako neka politička odluka može i 25 godina kasnije da ostavlja posledice. Često se moglo čuti „nas je sve politika zavadila, pre ratasmo živeli u miru i slozi“ kao i „sada nas opet politika zavađa i deli“ To su poruke običnih žena koje su izgubile svoje najmilije i kod kojih se ni jednom rečju nije osetila mržnja i želja za osvetom. One hoće samo istinu i pravdu. Njihova jedina želja je da nađu posmrtne ostatke svojih najmilijih i da ih ostave na miru.

Nakraju posete svaka od alumnistkinja je dobila na poklon cvet Srebrenice. Verujemo da će biti prilike da se ova saradnja nastavi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.