Akademija ženskog liderstva najoštrije osuđuje brutalne napade na žene koje se bore za istinu, pravdu i demokratiju. Žene koje ne pristaju da ćute. Među njima su i naše polaznice, saborkinje, prijateljice.
U Kraljevu su one juče povređene od strane angažovanog privatnog obezbeđenja. Jeleni Tošić, odbornici Lokalnog fronta, slomljena je ruka. Milici Pavlović, takođe odbornici, nanete su teške povrede – udarana je i gažena. Napadnute su zato što su glasne, politički angažovane i nepokolebljive. Napadnute su jer predstavljaju svoje građanke i građane koji su ih birali. Napadnute su jer su žene koje ne pristaju na bilo koji oblik nasilja.
Nakon gaženja i prebijanja studentkinja, napada i pritvaranja političarki, novinarki i aktivistkinja, nasilje nad ženama u javnom i političkom životu, više nije incident. Ono poprima oblik sistemske represije autoritarne vlasti prema ženama u Srbiji.
Kao organizacija koja prati nasilje prema ženama angažovanim u javnom životu i izbornim kampanjama postavljamo pitanje – koji to izborni uslovi obezbeđuju da se ne lome ruke ženama u skupštinama? Koji je to interes koji je iznad ljudskih života?
Dok odbornice trpe fizičko nasilje, profesorka Marija Vasić – naša alumnistkinja, već više od 60 dana nezakonito je u pritvoru. Pritvor joj je produžen za dodatnih 30 dana, a optužnica produžena na osnovu nezakonito pribavljenog audio snimka. Marija je započela štrajk glađu i žeđu. Njene reči iz pritvora odzvanjaju: „Milost ne tražim, niti bih vam je dala!“
Ovo nije pravda. Ovo je represija. Cilj nije istina. Cilj je strah.
Obrazac nasilja je uvek i svuda isti: ljudi koji brane javni interes bivaju zatvarani a institucije se pretvaraju u oruđe progona. Na ovakvo nasilje ne možemo i ne smemo ostati nemi. Pravda nema alternativu.
Akademija ženskog liderstva stoga zahteva:
- Hitno oslobađanje Marije Vasić i svih nezakonito pritvorenih aktivista
- Prekid represije nad ženama koje javno deluju
- Istragu i sankcije za nasilje nad odbornicama i građankama
Srbija ne može ka Evropskoj uniji sa ženama u zatvorima i u modricama. Ne može dok su ženska tela mete, a ženski glasovi gušeni. Ne može bez pravde.
Danas su to Jelena, Milica i Marija. Sutra – bilo koja od nas.
Zato nećemo ćutati. Pozivamo sve žene da govore glasno, da ustanu hrabro i da čuvamo jedna drugu.
Jer nas samo solidarnost čini sigurnim i pomalo zaštićenim.
Za Jelenu, za Milicu, za Mariju. Za svaku od nas.
