U učionici br. 8 Desete beogradske gimnazije „Mihajlo Pupin“ održana je jedna od onih radionica koje menjaju tokove, ne nužno istorije, ali svakako svesti mladih. U okviru projekta „Svi imaju reč – zajedno za rodnu ravnopravnost u školama“, učenice i učenici imali su priliku da razgovaraju sa Aleksandrom Petrovski, Mišom Stojiljkovićem i Milošem Đajićem o pitanjima koja još uvek prečesto ostaju na marginama školskih programa: rodnoj ravnopravnosti, emocijama, karijernim izborima, nasilju i stereotipima.
Za nas koje se bavimo političkim liderstvom i javnim delovanjem žena, ovaj događaj je podsetnik na to, da je rad sa mladima ključan u borbi protiv duboko ukorenjenih nejednakosti. Takođe da je škola mesto gde se postavljaju pitanja, a da odgovori zavise od nas.
Miloš Đajić, član Upravnog odbora Akademije ženskog liderstva, otvorio je susret pitanjem: „Kako vi vidite rodnu ravnopravnost u svetu protesta, škole i porodice?“ Jednostavno pitanje koje je pokrenulo diskusiju u kojoj su srednjoškolci hrabro otvarali lične stavove.
Miša Stojiljković, novinar i psiholog, razgovarao je s mladima o tome kako se osobine, zanimanja i ponašanja često stavljaju u muške i ženske kutije. Kada je pitao: „Šta su osobine pravog muškarca?“, jedan učenik je odgovorio: „To nije na nama da kažemo.“ Takav odgovor ne može, a da ne bude svetionik nade. Jer kada dečaci počnu da dovode u pitanje sopstvenu privilegiju da definišu „muškost“ na drugačiji način, znamo da se pomeramo.
Aleksandra Petrovski, stručnjakinja za brend komunikaciju, iz ličnog iskustva novinarke u sportu govorila je o dvostrukim standardima s kojima se na poslu suočavala: „Morala sam da znam više i ponašam se ozbiljnije od kolega da bismo bili na istom nivou.“ Njene reči otvorile su prostor učenicima da prepoznaju kako stereotipi i nevidljive barijere već danas oblikuju njihove izbore.
Srednjoškolci su pokazali zrelost, diskutovali su o deljenju kućnih poslova, o emocijama koje i muškarci imaju pravo da pokažu, o nasilju koje se ne sme opravdavati. Jedna učenica je pitala: „Da li ćemo se prilagoditi postojećem sistemu ili ćemo se boriti, čak i po cenu da izgubimo nešto?“
Ovo je pitanje koje bi svaka političarka trebalo da čuje. Jer dok god u školama imamo devojčice koje prepoznaju nepravdu i spremne su da joj se suprotstave – imamo i odgovornost da kreiramo sistem u kojem one neće morati da biraju između borbe i prava.
Zato pokrenimo promene u sopstvenim zajednicama. Organizujmo i održimo držimo radionicu, razgovor, forum. Uđimo u škole, slušajmo mlade. Jer ravnopravnost ne počinje u parlamentima, ona počinje među klupama, u razgovorima, u dnevnim izborima koje mladi prave.
Projekat „Svi imaju reč – zajedno za rodnu ravnopravnost u školama“ sprovode Akademija ženskog liderstva i Medijski centar Beta, a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
