[:sr]Tako se pitanje može preformulisati u to „kako se menja politička kultura“, koju odlikuje netransparentnost, negativna selekcija, nedosledna institucionalna rešenja i standardi i nedostatak praćenja rezultata i efekata? Izmena institucionalne kulture, u kojoj politike rodne ravnopravnosti ostaju na marginama, a sve se odvija kao i uvek „business as usual“ , jedan je od glavnih ciljeva nove strategije EU za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
Istraživanje sprovedeno za potrebe Akademije ženskog liderstva (uz podršku USAID-a) o položaju žena unutar stranaka i percepciji pitanja rodne ravnopravnosti, pokazalo je da deklarativna podrška rodnoj ravnopravnosti postoji među članovima/cama stranaka, ali da i dalje postoji suštinsko nerazumevanje pitanja rodne ravnopravnosti, a takođe i nedovoljna spremnost za primenu konkretnih mera za jačanje ženskog liderskog potencijala unutar stranaka.
Ovo nerazumevanje „problema“ neravnopravnosti, odnosno zašto žene ne trče političku trku pod jednakim uslovima sa muškarcima, mnogo je više raspostranjeno među muškarcima, nego među ženama. Takođe, muškarci smatraju da je žena u politici sasvim dovoljno, mnogo više nego što to misle žene – da ih nema dovoljno i da ne odlučuju ravnopravno. Ispitanici se slažu da je u njihovim strankama rodna ravnopranvost važno pitanje i da njihova stranka podržava „tu rodnu ravnopravnost“, ali su stranke malo, odnosno ništa preduzele da je ostvare. Istovremeno, članovi/ce stranaka se slažu da su na učešće žena u politici najviše uticale kvote, iako su o njihovoj „potrebnosti“, stavovi naravno podeljeni.
Republika Srbija ima značajan pravni i strateški okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, za čiju primenu su značajne procedure i institucionalna rešenja, koja su do sada dosledno izostala, posebno kada su stranke u pitanju. Na primer, stranke dobijaju sredstva iz budžeta za obuke i jačanje kapaciteta svojih članova, uključujući i mlade i žene; obavezne su bile da razvijaju planove mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a po novom Nacionalnom Akcionom Planu za sprovođenje Strategije za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (2016 – 2020) treba da usvajaju interne procedure kojima će raditi na unapređenju rodne ravnopravnosti. Jer, institucionalna kultura se ne menja time što menjamo šta pojedinci/ke o nekoj važnoj temi lično i intimno misle. Institucionalna kultura se menja procedurama, za koje, po istraživanju, stranke u Srbiji još uvek nisu spremne.
Ono što nam nedostaje je znanje, o tome zašto je rodna ravnopranvost ključna za demokratiju, dobro upravljanje, održivi razvoj. Znanje o tome kako da se „ispituje“ i meri kakve efekte imaju politike koje se donose i sprovode na ljude, koji su žene i muškarci i to značajno određuje potrebe i mogućnosti koje imaju i znanje o tome da postoje mehanizmi kojima se stranke čine ravnorpavnijim prostorima, u kojima onda i „kvalitet“ zaista uspe da nađe svoj put i do birača i do institucija.
Autorka: Višnja Baćanović, konsultantkinja
Tekst je originalno objavljenu Listu Danas, kao podrška Akademiji ženskog liderstva[:]
