Tag Archives: zenska prava

Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?

Akademija ženskog liderstva je održala 20. maja drugu po redu tribinu za svoj Alumni klub na temu „Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?“

Uvodničarke su bile naše uvažene koleginice Vukosava Crnjanski (CRTA) i Sonja Lokar (Evropski ženski lobi). Tribinu je moderirala novinarka i članica Programskog saveta AŽL, Suzana Trninić.

Iako su aktuelni pregovori stranaka vlasti i opoziciji o poboljšanju izbornih uslova bili neposredni povod da izaberemo ovu temu za razgovor, postoji čitav niz pitanja koje se odnose na specifični položaj i učešće žena u izbornom procesu, i koja su važna od uvođenja višestranačja u Srbiji do danas.

Ključno pitanje koje je postavljeno na početku  tribine bilo je  – da li treba da prepustimo muškarcima da se bave ženskim interesima u pregovorima vlasti i opozicije?

Suzana Trninić u uvodu je podsetila na izbor aktuelne Vlade Srbije i povećanu zastupljenost žena kao i ponovni izbor žene za njenu predsednicu. Otvorila je razgovor sa uvodničarkama pitanjem – da li je ikada tema o ženskim interesima u izbornom procesu bila na stolu za kojim se pregovaralo?

Vukosava Crnjanski je pohvalila incijativu Akademije da se tema otvori i zahvalila se na pozivu. Istakla je da je CRTA organizacija u čijem sastavu dominiraju žene i da one osećaju ovu temu kao ozbiljan problem, ali da, na žalost, do sada nije došla na dnevni red u društvu. Poručila je učesnicama tribine da mogu da računaju na CRTA kao partnera u otvaranju svih ključnih pitanja i da bi volela da vidi predloge Akademije u narednom periodu. Odmah je i odgovorila na postavljeno pitanje moderatorke:

„Ova tema do sada nije bila na stolu“ dodavši da nikada nije bila predmet pregovora tj. dijaloga o izbornim uslovima održanog 2019-2020. godine.“

Vukosava Crnjanski naglasila je da je „argument o deset žena ministarki jedan od prvih kojim se pokazuje da je Srbija demokratska zemlja. Kako vladavina prava i demokratija odlično funkcionišu jer imamo žene u Vladi. To predstavlja tzv „window dressing“ ili „ulepšavanje“ slike koja se upućuje prema međunarodnoj zajednici kroz informacije da su interesi žena zastupljeni jer imamo veliki broj ministarki i ženu na čelu Vlade.“ Crnjanski je doodala da CRTA nastoji da vrati dijalogu i pregovorima smisao. Istakla je da je njihovo učešće u ovom periodu marginalno, jer nema zvaničnog poziva za učešće u dijalogu, niti okvira za pregovore kao i da još uvek ne postoji način i metodologija kako će se pregovori voditi. Za sada su samo organizovani sastanci, a zatim će, kako se najavljuje, uslediti i format dijaloga. Sem predstavnice Srpske stranke Zaventnici nema drugih žena na organizovanim sastancima u grupi stranaka koja pregovara bez prisustva međunarodnih predstavnika.

Takođe,dodala je – nedostaje transparentnost, da bismo znali šta se u tom procesu dešava. Mi i dalje nismo došli do dokumenta koji sve strane u pregovorima miri na polju problema. Nije postignut konsenzus o tome šta su problemi u izbornom procesu. Takođe, ne postoji lista problema na koje se nude ili će se nuditi rešenja. U tom smislu postoji prostor da se dostave predlozi AŽL koje bi uputili organizatorima –  naglasila je Crnjanski.

Na pregovorima se ne govori o potrebama i interesima građanki i građana već političkih stranaka. Postavlja se pitanje – ko je taj ko će posmatrati interese žena u izbornom procesu jer je sve usmereno na stranke? Zatupljenost žena u biračkim odborima nije regulisana, kao ni u RIK-u takođe. U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) trenutno je od 36 članova i članica 13 su žene, računajući i zamenice članova/članica. Ni jedna žena se ne nalazi na funkciji u RIK-u. Podaci CRTE govore o 13% predsednica opština. U odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 7%, može se reći da se beleži rast ali pitanje promena i problemi žena se i dalje ne pojavljuju. Problemi kojima se CRTA bavi, a tiču se žena su problemi kupovine glasova, pritiska na birače, pre svega u javnom sektoru i tzv. kolektivno glasanje. Žene su u ova tri sučaja dirketno izložene pritiscima. Siromaštvo, kurupcija, klijentelizam su karakteristike koje imaju direktan uticaj na položaj žena u izbornom procesu. U našim istraživanjima 50% ispitanika i ispitanica smatra da ima nepravilnosti na izborima. I žene su voljnije da pričaju o nepravilnostima.

Uvodničarki Sonji Lokar postavljeno je pitanje kako se u razvijenim demokratijam govori o ženskim interesima na fer izborima? Sonja se zahvalila na pozivu i rekla da joj je jasno da su brojke o učešću žena u institucijama fenomenalne ali da je uticaj tih velikih brojki na svakidašnji život žena jednak nuli. Pozitivne mere koje se primenjuju da bi se izjednačila politička moć žena i muškaraca u Srbiji do sada tekle paradoksalno. U vreme kada je bila drugačija vlast ona je jedva prihvatila kvote u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Zato misli da imamo dupli problem –  vlast koja se „šminka“ ali i opoziciju koja pokazuje znakove mizoginije, mačizma i odbojnonosti prema stavljanju ovog pitanja na političku agendu. Naglasila je da će nam svima to biti kamen spoticanja. Kada govorimo o izborima žene pokazuju veću ranjivost. Potrebno je buđenje svesti da se glas ne može prodati, organizacija kampanje za fer izbore, ubeđivanje žena da ako žele promeniti situaciju u svom životu na bolje, to ne mogu prepuštanjem svog glasa nakom drugom. Lokar je istakla da zna za samo jednu nacionalnu izbornu komisiju koja je rodno osetljiva i ima gender pristup u radu. To je izborna komisija u Gruziji. Oni imaju posebno stručno telo koje se bavi gender aspektima izbornog procesa.“Vi morate napisati papir o pitanjima o kojima se razgovara.  Prva pitanja koja treba aktuelizovati su: koje podatke RIK objavljuje o izbornom procesu, kakav je sastav BO po polu, da li su aktivni birači popisani po polu, liste stranaka i mesta na kojima su žene, koliko je žena bilo u BO ranije... sve su to podaci koji će nam dati sliku izbornog procesa iz ženske perspektive.“

U januaru je Sonja Lokar završila istraživanje u 10 zemalja koje su 2020. godine imale parlamentarne izbore,  a članice su Saveta Evrope.  U tom istraživanju utvrdila je da su u samo tri zemlje pitanja rodne ravnopravnosti bila prisutna u kampanji. Na žalost, to su sve bile negativne stvari: odustajanje o Istanbulske konvencije, pravo žene na slobodan izbor pri rađanju… Ni jedna druga tema u svih 10 kampanja nije se pojavila i to je porazno. Zato treba istražiti i šta stranke planiraju u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Takođe i šta žene misle o rodnoj ravnopravnosti i kako je ocenjuju? Svi izveštaji spoljnih posmatrača o kandidatkinjama govore samo o načinu na koji se kandiduju žene. Iz tih izveštaja se ne zna kako žene dolaze na pozicije. Naredni problem je kako ženske organizacije u strankama utiču o tome koja će žena biti na mestu koje je prolazno. Na žalost, mnoge izabrane žene nisu predstavnice žena u stranci, već lobističkih interesa i to se teško menja – objasnila je Sonja Lokar.

Predložila je da u fokus interesovanja AŽL stavi sledeća pitanja: Šta se dešava kada žena dobije priliku da bude kandidatkinja i kako da se profiliše? Kako možemo tu da joj pomognemo? Potrebno je promeniti pravila prema kojima se rasprave o izborima vode samo među muškarcima. Novac za kampanju se mora obezbediti i za žene kandidatkinje.

Lokar je na kraju istakla da je razgovarala sa europarlamentarkama i da će, ako u okviru Akademije pripremimo listu tema o kojima bi trebalo raspravljati u aktuelnim pregovorima vlasti i opozicije, dati sve od sebe da se kroz uticaj evropslih predstavnika  ta pitanja i nađu na dnevnom redu.

U diskusiji su učestvovale mnoge alumnistkinje govoreći o svom viđenju problema i iskustvima u izborima na kojima učestvovale kao kandidatkinje ili se našle u drugim ulogama.

 

NAPAD NA TEKOVINE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Akademija ženskog liderstva izražava najveću ogorčenost zbog današnjeg napada osuđenog ratnog zločinca na Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković kao i zbog napada i uvreda upućenih pre dva dana novinarki “Danasa”, Snežani Čongradin.

Kao i u mnogim ranijim situacijama u kojima su aktivistkinje, političarke i novinarke napadane, vređane, etiketirane i diskriminisane zbog svog javnog angažmana, Akademija reaguje i pruža podršku napadnutim ženama.

Ovoga puta suprotstavljamo se nedopustivom ponašanju haškog osuđenika i osvedočenog nasilnika, Vojislava Šešelja i tražimo od institucija da njegovo nasilništvo u Skupštini Republike Srbije i javnom prostoru, zaustave i sankcionišu. Ovakvi napadi su više od pojedinačnih i izolovanih incidenata. Smatramo ih direktnim udarom na tekovine rodne ravnopravnosti i pristojnosti u Srbiji.

Borimo se za društvo u kom će biti više žena na mestima odlučivanja, više ravnopravnosti i političke kulture i zato je veoma važno da sve nadležne institucije danas reaguju. Ukoliko reakcija izostane, u budućnosti neće biti moguće motivisati žene da se uključe u politiku, a to je onda gubitak za čitavo društvo i zemlju.

Tužilaštvo i druge nadležne institucije Šešeljev poziv na seksualno nasilje moraju tretirati kao „kvalifikovane pretnje“.  Silovanje je zločin. Nasilje u javnom i svakom drugom prostoru mora biti procesuirano i sankcionisano.

Pre svih od nastupa Vojislava Šešeljam mora da se ogradi Narodna Skupština. Ona mora da zauzme jasan stav o sramnim napadima na žene, a posebno od napada na Poverenicu koja predvodi nezavisnu instituciju čiji je zadatak da štiti građane i građanke Srbije od diskriminacije i  nasilja u javnom prostoru.

Akademija stoga poziva sve organizacije civilnog društva, političarke, odbornice, poslanice, žene na izvršnim pozicijama, sutkinje, novinarke… da se suprotstave nasilju. Juče je meta bila Snežana Čongradin, danas je to Brankica Janković, sutra može biti neka od nas.

U narednim danima Akademija će preduzeti akcije ukazivanja javnosti na ovaj ogroman problem našeg društva.

GREVIO izveštaj iz senke

članice i članovi koalicije

Savez udruženja građana “Mreža SOS Vojvodina” je tokom 2018.godine predvodila koaliciju nevladinih organizacija civilnog drupštva krozproces pisanja „Izveštaja iz senke o primeni Konvencije Saveta Evrope osprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama“ (GREVIO izveštaj). Ovaj izveštaj iz senke je izradio tim koji su činile Marija Babović, Maja Bjeloš, BiljanaStepanov i Sofija Mandić. Organizacije civilnog društva okupljene u  koaliciju su dale ogroman doprinos prikupljajući podatke i dajući ekspertsku pomoć u formulisanju odgovora na sva pitanja neophodna za pisanje izveštaja. Akademija je dala doprinos u oblasti političke participacije, mehanizama za rodnu ravnopravnost, napada na političarke…

Verujemo da će podaci prikupljeni u izveštaju biti korišćeniod strane naših alumnistkinja kao i žena angažovanih na javnim poslovima. Oni se mogu koristiti u izgradnji argumentacije za javne nastupe, pisanju praktičnih politika kao i kreiranju različitih vrsta kampanja.  Sve one koje se bave rodnom ravnopravnošću i nasiljem prema ženama sada imaju priliku da vide kako organizacije civilnog društva vide položaj žena u Srbiji.

Projekat „Izveštaj iz senke ženskih organizacija iz Srbije oprimeni CEDAW i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici u Republici Srbiji“ se realizuje uz  finansijsku podršku Evropske Unije u okviru programa: ‘‘Zaustavljanje nasilja nad ženama na zapadnom Balkanu i u Turskoj:Primena normi, promena svesti” koji sprovodi agencija UN Women