Tag Archives: zenska prava

Veliki broj slučajeva nasilja u izbornom danu

Nažalost, kako smo i predviđali, izborni dan obeležili su slučajevi verbalnog i fizičkog nasilja na i oko biračkih mesta, a prema prvim podacima posmatračkih misija „Crte“, „Lokalnog fronta“ i političkih organizacija učesnica izbora, i veliki broj nepravilnosti.

Pravnim aspektima kršenja zakona će se, nadamo se, baviti institucije – pre svega RIK, Tužilaštvo i nadležni sudovi i utvrditi u kojoj su meri nepravilnosti ugrozile regulanost izbora.  Akademija ženskog liderstva sa svoje strane nastaviće da prikuplja informacije, beleži i obrađuje primera nasilja prema ženama koje se događalo tokom jučerašnjeg dana i izborne noći.

Zato još jednom pozivamo sve žene, učesnice izbornog procesa, da nam svoja iskustva o nasilju tokom izbornog dana i nakon toga prijave na već poznate načine, putem  sajta www.liderke.org, na e- mail prijavinasilje@liderke.org ili Viber porukom na broj +381 61 309 3880.

Prateći izborni proces tokom predizborne ćutnje i izbornog dana zabeležili smo veći broj primera nasilja u Beogradu, Novom Sadu, Aranđelovcu prema ženama učesnicama, kontrolorkama i posmatračicama izbora i primili nekoliko prijava.

Zato još jednom pozivamo institucije da hitno istraže sve slučajeve napada, pritisaka, psihološkog i fizičkog nasilja koje se tokom predizborne ćutnje i nedelje 3. aprila dešavalo.

Verujući u demokratsko društvo kao zajednicu ravnopravnih građanki i građana i izborni proces kao ogledalo ovakvog društva, AŽL realizuje inicijativu „Za izbore bez nasilja“ u okviru koje prati, beleži I po potrebi reguje na slučajeve nasilja prema ženama uključenim u izborni proces.

 

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade SAD. Izneti stavovi predstavljaju stavove AŽL i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država.

 

Izbori bez nasilja – realno ili ne?

Tekst je objavljen u vikend izdanju dnevnog lista Danas 19. marta 2022. godine

Strahote rata su opet pred našim očima. Tenzije, pometnja, neizvesnost i strahovi koje on donosi postaju dodatni okidač za nasilje prema ženama ne samo na područjima na kojim se ratuje, već mnogo šire. Rat nikad ženama nije bio brat. Tako je i danas. U takvim okolnostima Akademija ženskog liderstva pokrenula je kampanju Izbori bez nasilja. Zadatak je da se što više žena angažovanih na izborima informiše i uključi u prikupljanje podataka o nasilju prema kandidatkinjama, aktivistkinjama političkih organizacija, ženama angažovanim u izbornoj administraciji ali i građankama koje će glasati. Po čemu su izbori 2022. važni? U njima će učestvovati najveći broj žena dosad. Na do sada prihvaćenim listama stranaka i koalicija je više od 1.700 kandidatkinja za poslanice Narodne skupštine. Zakon garantuje da će se u novom sazivu najvišeg zakonodavnog tela naći više od 100 žena.

S druge strane, atmosfera i podele u društvu nam govore o visokom stepenu rizika za povećanje nasilja prema učesnicama izbornog procesa, pre svega kandidatkinjama i aktivistkinjama, ali i ženama u izbornoj administraciji. Predizborna atmosfera koja vlada u Srbiji veoma je daleko od demokratske.

Ove nedelje su počele i specijalne emisije u kojima takmaci ukrštaju stavove i poglede na stvarnost u Srbiji.

Izbori bez nasilja - realno ili ne? 3

 

 

 

 

 

 

 

Doživeli smo da predsednik Narodne skupštine predsednicu Vlade u TV emisiji oslovi sa gospodine. Društvene mreže su svakodnevno pune različitih gnusnih, seksističkih i mizoginih komentara. Žene su i dosad trčale neravnopravnu izbornu trku.

Za razliku od svojih muških kolega one moraju da se nose sa rodno zasnovanim nasiljem, pritiscima i različitim vrstama uznemiravanja.

U Akademiji ženskog liderstva postoji uverenje da se kampanjom može uticati da se nasilje prema ženama u izborima smanji, a ono koje se dogodi bude prijavljeno i/ili dokumentovano.

Da bismo u budućnosti kandidatkinjama omogućili ravnopravniju kampanju potrebno je da se danas o slučajevima nasilja prikupe podaci.

Tim Akademije će prikupiti i analizirati podatake o psihološkom (verbalnom), fizičkom, seksualnom uznemiravanju i nasilju kao i različitim vrstama pritiska, ucena, uznemiravanja kako u javnosti tako i unutar političkih organizacija.

Naročito malo se zna o nasilju unutar stranaka, a sigurni je da i ono postoji.

Zato, uključite se, zabeležite i pošaljite svaki primer nasilja kome svedočite ili koji ste doživele tokom kampanje, na dan izbora ili neposredno nakon njih. Možete ostati anonimne, ukoliko to želite. Prijavu pošaljite posredstvom veb-sajta na mail adresu prijavinasilje@liderke.org ili na Viber broj +381 61 309 3880.

Na kraju, kad se izbori završe, prikupljeni podaci biće pretočeni u preporuke usmerene na sistemsku zaštitu žena angažovanih u politici i na javnim poslovima. Tako će se doprineti stvaranju uslova za njihovo ravnopravnije učešće u izbornom procesu na sledećim izborima. Biće to jedan važan korak ka boljem društvu, ne samo za žene, nego za sve nas.

 

Solidarne i pobunjene – za radna prava, za pravdu, za mir!

Izlazimo na ulicu, važno mesto ženske borbe, kako bismo POBUNOM ukazale na loše stanje radnih prava i odsustvo pravde za potlačene u našem društvu i izrazile SOLIDARNOST sa svim obespravljenim radnicama, višestruko marginalizovanim ženama, sa raseljenim licima i izbeglicama.

Žene Srbije zahtevaju:
• da zakonske regulative i praksa osiguraju maksimum 8-časovno radno vreme u toku dana, pravedne i dostojanstvene plate i uslove rada,
• da institucije adekvatno i blagovremeno rešavaju problem rodno zasnovanog nasilja,
• i pozivamo na mir, te apelujemo na državu da pruži podršku narodu Ukrajine.

Predviđeno okupljanje povorke je u 16h ispred Studentskog kulturnog centra (ugao Resevske i Kralja Milana); u 16.30 povorka kreće ulicom Kralja Milana do Trga Republike, uz zadržavanje na Trgu republike u trajanju od pola sata; potom sledi šetnja kroz Francusku i Gundulićev venac do Dobračine 55 (Prostor Miljenko Dereta) gde je planiran završetak marša u 18h i druženje.

Pozivamo vas da se pridružite protestnom maršu za ženska prava, u utorak 8. marta, u 16 časova, ispred Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a medije da isprate ovaj događaj.

Za radna prava, za pravdu, za mir!

Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?

Akademija ženskog liderstva je održala 20. maja drugu po redu tribinu za svoj Alumni klub na temu „Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?“

Uvodničarke su bile naše uvažene koleginice Vukosava Crnjanski (CRTA) i Sonja Lokar (Evropski ženski lobi). Tribinu je moderirala novinarka i članica Programskog saveta AŽL, Suzana Trninić.

Iako su aktuelni pregovori stranaka vlasti i opoziciji o poboljšanju izbornih uslova bili neposredni povod da izaberemo ovu temu za razgovor, postoji čitav niz pitanja koje se odnose na specifični položaj i učešće žena u izbornom procesu, i koja su važna od uvođenja višestranačja u Srbiji do danas.

Ključno pitanje koje je postavljeno na početku  tribine bilo je  – da li treba da prepustimo muškarcima da se bave ženskim interesima u pregovorima vlasti i opozicije?

Suzana Trninić u uvodu je podsetila na izbor aktuelne Vlade Srbije i povećanu zastupljenost žena kao i ponovni izbor žene za njenu predsednicu. Otvorila je razgovor sa uvodničarkama pitanjem – da li je ikada tema o ženskim interesima u izbornom procesu bila na stolu za kojim se pregovaralo?

Vukosava Crnjanski je pohvalila incijativu Akademije da se tema otvori i zahvalila se na pozivu. Istakla je da je CRTA organizacija u čijem sastavu dominiraju žene i da one osećaju ovu temu kao ozbiljan problem, ali da, na žalost, do sada nije došla na dnevni red u društvu. Poručila je učesnicama tribine da mogu da računaju na CRTA kao partnera u otvaranju svih ključnih pitanja i da bi volela da vidi predloge Akademije u narednom periodu. Odmah je i odgovorila na postavljeno pitanje moderatorke:

„Ova tema do sada nije bila na stolu“ dodavši da nikada nije bila predmet pregovora tj. dijaloga o izbornim uslovima održanog 2019-2020. godine.“

Vukosava Crnjanski naglasila je da je „argument o deset žena ministarki jedan od prvih kojim se pokazuje da je Srbija demokratska zemlja. Kako vladavina prava i demokratija odlično funkcionišu jer imamo žene u Vladi. To predstavlja tzv „window dressing“ ili „ulepšavanje“ slike koja se upućuje prema međunarodnoj zajednici kroz informacije da su interesi žena zastupljeni jer imamo veliki broj ministarki i ženu na čelu Vlade.“ Crnjanski je doodala da CRTA nastoji da vrati dijalogu i pregovorima smisao. Istakla je da je njihovo učešće u ovom periodu marginalno, jer nema zvaničnog poziva za učešće u dijalogu, niti okvira za pregovore kao i da još uvek ne postoji način i metodologija kako će se pregovori voditi. Za sada su samo organizovani sastanci, a zatim će, kako se najavljuje, uslediti i format dijaloga. Sem predstavnice Srpske stranke Zaventnici nema drugih žena na organizovanim sastancima u grupi stranaka koja pregovara bez prisustva međunarodnih predstavnika.

Takođe,dodala je – nedostaje transparentnost, da bismo znali šta se u tom procesu dešava. Mi i dalje nismo došli do dokumenta koji sve strane u pregovorima miri na polju problema. Nije postignut konsenzus o tome šta su problemi u izbornom procesu. Takođe, ne postoji lista problema na koje se nude ili će se nuditi rešenja. U tom smislu postoji prostor da se dostave predlozi AŽL koje bi uputili organizatorima –  naglasila je Crnjanski.

Na pregovorima se ne govori o potrebama i interesima građanki i građana već političkih stranaka. Postavlja se pitanje – ko je taj ko će posmatrati interese žena u izbornom procesu jer je sve usmereno na stranke? Zatupljenost žena u biračkim odborima nije regulisana, kao ni u RIK-u takođe. U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) trenutno je od 36 članova i članica 13 su žene, računajući i zamenice članova/članica. Ni jedna žena se ne nalazi na funkciji u RIK-u. Podaci CRTE govore o 13% predsednica opština. U odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 7%, može se reći da se beleži rast ali pitanje promena i problemi žena se i dalje ne pojavljuju. Problemi kojima se CRTA bavi, a tiču se žena su problemi kupovine glasova, pritiska na birače, pre svega u javnom sektoru i tzv. kolektivno glasanje. Žene su u ova tri sučaja dirketno izložene pritiscima. Siromaštvo, kurupcija, klijentelizam su karakteristike koje imaju direktan uticaj na položaj žena u izbornom procesu. U našim istraživanjima 50% ispitanika i ispitanica smatra da ima nepravilnosti na izborima. I žene su voljnije da pričaju o nepravilnostima.

Uvodničarki Sonji Lokar postavljeno je pitanje kako se u razvijenim demokratijam govori o ženskim interesima na fer izborima? Sonja se zahvalila na pozivu i rekla da joj je jasno da su brojke o učešću žena u institucijama fenomenalne ali da je uticaj tih velikih brojki na svakidašnji život žena jednak nuli. Pozitivne mere koje se primenjuju da bi se izjednačila politička moć žena i muškaraca u Srbiji do sada tekle paradoksalno. U vreme kada je bila drugačija vlast ona je jedva prihvatila kvote u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Zato misli da imamo dupli problem –  vlast koja se „šminka“ ali i opoziciju koja pokazuje znakove mizoginije, mačizma i odbojnonosti prema stavljanju ovog pitanja na političku agendu. Naglasila je da će nam svima to biti kamen spoticanja. Kada govorimo o izborima žene pokazuju veću ranjivost. Potrebno je buđenje svesti da se glas ne može prodati, organizacija kampanje za fer izbore, ubeđivanje žena da ako žele promeniti situaciju u svom životu na bolje, to ne mogu prepuštanjem svog glasa nakom drugom. Lokar je istakla da zna za samo jednu nacionalnu izbornu komisiju koja je rodno osetljiva i ima gender pristup u radu. To je izborna komisija u Gruziji. Oni imaju posebno stručno telo koje se bavi gender aspektima izbornog procesa.“Vi morate napisati papir o pitanjima o kojima se razgovara.  Prva pitanja koja treba aktuelizovati su: koje podatke RIK objavljuje o izbornom procesu, kakav je sastav BO po polu, da li su aktivni birači popisani po polu, liste stranaka i mesta na kojima su žene, koliko je žena bilo u BO ranije... sve su to podaci koji će nam dati sliku izbornog procesa iz ženske perspektive.“

U januaru je Sonja Lokar završila istraživanje u 10 zemalja koje su 2020. godine imale parlamentarne izbore,  a članice su Saveta Evrope.  U tom istraživanju utvrdila je da su u samo tri zemlje pitanja rodne ravnopravnosti bila prisutna u kampanji. Na žalost, to su sve bile negativne stvari: odustajanje o Istanbulske konvencije, pravo žene na slobodan izbor pri rađanju… Ni jedna druga tema u svih 10 kampanja nije se pojavila i to je porazno. Zato treba istražiti i šta stranke planiraju u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Takođe i šta žene misle o rodnoj ravnopravnosti i kako je ocenjuju? Svi izveštaji spoljnih posmatrača o kandidatkinjama govore samo o načinu na koji se kandiduju žene. Iz tih izveštaja se ne zna kako žene dolaze na pozicije. Naredni problem je kako ženske organizacije u strankama utiču o tome koja će žena biti na mestu koje je prolazno. Na žalost, mnoge izabrane žene nisu predstavnice žena u stranci, već lobističkih interesa i to se teško menja – objasnila je Sonja Lokar.

Predložila je da u fokus interesovanja AŽL stavi sledeća pitanja: Šta se dešava kada žena dobije priliku da bude kandidatkinja i kako da se profiliše? Kako možemo tu da joj pomognemo? Potrebno je promeniti pravila prema kojima se rasprave o izborima vode samo među muškarcima. Novac za kampanju se mora obezbediti i za žene kandidatkinje.

Lokar je na kraju istakla da je razgovarala sa europarlamentarkama i da će, ako u okviru Akademije pripremimo listu tema o kojima bi trebalo raspravljati u aktuelnim pregovorima vlasti i opozicije, dati sve od sebe da se kroz uticaj evropslih predstavnika  ta pitanja i nađu na dnevnom redu.

U diskusiji su učestvovale mnoge alumnistkinje govoreći o svom viđenju problema i iskustvima u izborima na kojima učestvovale kao kandidatkinje ili se našle u drugim ulogama.