Tag Archives: izbori

Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?

Akademija ženskog liderstva je održala 20. maja drugu po redu tribinu za svoj Alumni klub na temu „Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?“

Uvodničarke su bile naše uvažene koleginice Vukosava Crnjanski (CRTA) i Sonja Lokar (Evropski ženski lobi). Tribinu je moderirala novinarka i članica Programskog saveta AŽL, Suzana Trninić.

Iako su aktuelni pregovori stranaka vlasti i opoziciji o poboljšanju izbornih uslova bili neposredni povod da izaberemo ovu temu za razgovor, postoji čitav niz pitanja koje se odnose na specifični položaj i učešće žena u izbornom procesu, i koja su važna od uvođenja višestranačja u Srbiji do danas.

Ključno pitanje koje je postavljeno na početku  tribine bilo je  – da li treba da prepustimo muškarcima da se bave ženskim interesima u pregovorima vlasti i opozicije?

Suzana Trninić u uvodu je podsetila na izbor aktuelne Vlade Srbije i povećanu zastupljenost žena kao i ponovni izbor žene za njenu predsednicu. Otvorila je razgovor sa uvodničarkama pitanjem – da li je ikada tema o ženskim interesima u izbornom procesu bila na stolu za kojim se pregovaralo?

Vukosava Crnjanski je pohvalila incijativu Akademije da se tema otvori i zahvalila se na pozivu. Istakla je da je CRTA organizacija u čijem sastavu dominiraju žene i da one osećaju ovu temu kao ozbiljan problem, ali da, na žalost, do sada nije došla na dnevni red u društvu. Poručila je učesnicama tribine da mogu da računaju na CRTA kao partnera u otvaranju svih ključnih pitanja i da bi volela da vidi predloge Akademije u narednom periodu. Odmah je i odgovorila na postavljeno pitanje moderatorke:

„Ova tema do sada nije bila na stolu“ dodavši da nikada nije bila predmet pregovora tj. dijaloga o izbornim uslovima održanog 2019-2020. godine.“

Vukosava Crnjanski naglasila je da je „argument o deset žena ministarki jedan od prvih kojim se pokazuje da je Srbija demokratska zemlja. Kako vladavina prava i demokratija odlično funkcionišu jer imamo žene u Vladi. To predstavlja tzv „window dressing“ ili „ulepšavanje“ slike koja se upućuje prema međunarodnoj zajednici kroz informacije da su interesi žena zastupljeni jer imamo veliki broj ministarki i ženu na čelu Vlade.“ Crnjanski je doodala da CRTA nastoji da vrati dijalogu i pregovorima smisao. Istakla je da je njihovo učešće u ovom periodu marginalno, jer nema zvaničnog poziva za učešće u dijalogu, niti okvira za pregovore kao i da još uvek ne postoji način i metodologija kako će se pregovori voditi. Za sada su samo organizovani sastanci, a zatim će, kako se najavljuje, uslediti i format dijaloga. Sem predstavnice Srpske stranke Zaventnici nema drugih žena na organizovanim sastancima u grupi stranaka koja pregovara bez prisustva međunarodnih predstavnika.

Takođe,dodala je – nedostaje transparentnost, da bismo znali šta se u tom procesu dešava. Mi i dalje nismo došli do dokumenta koji sve strane u pregovorima miri na polju problema. Nije postignut konsenzus o tome šta su problemi u izbornom procesu. Takođe, ne postoji lista problema na koje se nude ili će se nuditi rešenja. U tom smislu postoji prostor da se dostave predlozi AŽL koje bi uputili organizatorima –  naglasila je Crnjanski.

Na pregovorima se ne govori o potrebama i interesima građanki i građana već političkih stranaka. Postavlja se pitanje – ko je taj ko će posmatrati interese žena u izbornom procesu jer je sve usmereno na stranke? Zatupljenost žena u biračkim odborima nije regulisana, kao ni u RIK-u takođe. U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) trenutno je od 36 članova i članica 13 su žene, računajući i zamenice članova/članica. Ni jedna žena se ne nalazi na funkciji u RIK-u. Podaci CRTE govore o 13% predsednica opština. U odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 7%, može se reći da se beleži rast ali pitanje promena i problemi žena se i dalje ne pojavljuju. Problemi kojima se CRTA bavi, a tiču se žena su problemi kupovine glasova, pritiska na birače, pre svega u javnom sektoru i tzv. kolektivno glasanje. Žene su u ova tri sučaja dirketno izložene pritiscima. Siromaštvo, kurupcija, klijentelizam su karakteristike koje imaju direktan uticaj na položaj žena u izbornom procesu. U našim istraživanjima 50% ispitanika i ispitanica smatra da ima nepravilnosti na izborima. I žene su voljnije da pričaju o nepravilnostima.

Uvodničarki Sonji Lokar postavljeno je pitanje kako se u razvijenim demokratijam govori o ženskim interesima na fer izborima? Sonja se zahvalila na pozivu i rekla da joj je jasno da su brojke o učešću žena u institucijama fenomenalne ali da je uticaj tih velikih brojki na svakidašnji život žena jednak nuli. Pozitivne mere koje se primenjuju da bi se izjednačila politička moć žena i muškaraca u Srbiji do sada tekle paradoksalno. U vreme kada je bila drugačija vlast ona je jedva prihvatila kvote u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Zato misli da imamo dupli problem –  vlast koja se „šminka“ ali i opoziciju koja pokazuje znakove mizoginije, mačizma i odbojnonosti prema stavljanju ovog pitanja na političku agendu. Naglasila je da će nam svima to biti kamen spoticanja. Kada govorimo o izborima žene pokazuju veću ranjivost. Potrebno je buđenje svesti da se glas ne može prodati, organizacija kampanje za fer izbore, ubeđivanje žena da ako žele promeniti situaciju u svom životu na bolje, to ne mogu prepuštanjem svog glasa nakom drugom. Lokar je istakla da zna za samo jednu nacionalnu izbornu komisiju koja je rodno osetljiva i ima gender pristup u radu. To je izborna komisija u Gruziji. Oni imaju posebno stručno telo koje se bavi gender aspektima izbornog procesa.“Vi morate napisati papir o pitanjima o kojima se razgovara.  Prva pitanja koja treba aktuelizovati su: koje podatke RIK objavljuje o izbornom procesu, kakav je sastav BO po polu, da li su aktivni birači popisani po polu, liste stranaka i mesta na kojima su žene, koliko je žena bilo u BO ranije... sve su to podaci koji će nam dati sliku izbornog procesa iz ženske perspektive.“

U januaru je Sonja Lokar završila istraživanje u 10 zemalja koje su 2020. godine imale parlamentarne izbore,  a članice su Saveta Evrope.  U tom istraživanju utvrdila je da su u samo tri zemlje pitanja rodne ravnopravnosti bila prisutna u kampanji. Na žalost, to su sve bile negativne stvari: odustajanje o Istanbulske konvencije, pravo žene na slobodan izbor pri rađanju… Ni jedna druga tema u svih 10 kampanja nije se pojavila i to je porazno. Zato treba istražiti i šta stranke planiraju u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Takođe i šta žene misle o rodnoj ravnopravnosti i kako je ocenjuju? Svi izveštaji spoljnih posmatrača o kandidatkinjama govore samo o načinu na koji se kandiduju žene. Iz tih izveštaja se ne zna kako žene dolaze na pozicije. Naredni problem je kako ženske organizacije u strankama utiču o tome koja će žena biti na mestu koje je prolazno. Na žalost, mnoge izabrane žene nisu predstavnice žena u stranci, već lobističkih interesa i to se teško menja – objasnila je Sonja Lokar.

Predložila je da u fokus interesovanja AŽL stavi sledeća pitanja: Šta se dešava kada žena dobije priliku da bude kandidatkinja i kako da se profiliše? Kako možemo tu da joj pomognemo? Potrebno je promeniti pravila prema kojima se rasprave o izborima vode samo među muškarcima. Novac za kampanju se mora obezbediti i za žene kandidatkinje.

Lokar je na kraju istakla da je razgovarala sa europarlamentarkama i da će, ako u okviru Akademije pripremimo listu tema o kojima bi trebalo raspravljati u aktuelnim pregovorima vlasti i opozicije, dati sve od sebe da se kroz uticaj evropslih predstavnika  ta pitanja i nađu na dnevnom redu.

U diskusiji su učestvovale mnoge alumnistkinje govoreći o svom viđenju problema i iskustvima u izborima na kojima učestvovale kao kandidatkinje ili se našle u drugim ulogama.

 

PROGLAS za tolerantnu i nenasilnu političku kampanju

Sledeći decenijsku težnju za ravnopravnim učešćem žena u javnom i političkom životu, Akademija ženskog liderstva [1]podseća sve političke aktere na Ustavom i zakonima ustanovljena pravila i obaveze.

Pozivamo učesnike političkog života u Srbiji da se u svom političkom radu odreknu svake vrste diskriminacije, seksizma, seksualnog uznemiravanja i drugih oblika nasilja prema ženama.

U duboko podeljenim društvima kakvo je naše, dodatno su ugrožene najranjivije društvene grupe. Stoga je neophodno učiniti sve da se otklone potencijalne opasnosti – kako se kampanja ne bi pretvorila u novi talas ispoljavanja diskriminatornih i nasilnih stavova i ponašanja učesnika u izbornom procesu.

Ohrabrujemo sve građanke i građane da nadležnim institucijama prijave sve vidove nasilja, diskriminacije i govora mržnje tokom predizborne kampanje, na dan izbora i posle njih.

Apelujemo na sve institucije da u svakom pojedinačnom slučaju ispoljavanja neprimerenog ponašanja reaguju pravovremeno, brzo i adekvatno, štiteći žene, njihova prava i dostojanstvo.

Pozivamo sve međunarodne organizacije koje prate izborni proces u Srbiji da obrate posebnu pažnju na sve učestalije nasilje prema politički angažovanim ženama.

Takođe, pozivamo sve medijske kuće i aktere da prilikom izveštavanja u predizbornoj kampanji poštuju kako novinarski Kodeks[2] tako i Kodeks rodno osetljivog izveštavanja[3].

[1] Akademija ženskog liderstva je udruženje građanki i građana nastalo iz programa koji je 2012, pokrenuo Nacionalni demokratski institut, a koji su zajednički realizovali Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar modernih veština i Centar za podršku ženama. Osnovni zadatak Akademije je da okuplja i jača kapacitete žena angažovanih u javnom i političkom životu Srbije i povezuje ih u borbi za unapređenje ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.

[2]http://www.nuns.rs/codex/ethicalcode.html

[3] https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/smernice-za-medijsko-izvetavanje-o-nasilju-prema-enama.html

 

Za ravnopravno učešće žena u odlučivanju

Akademija ženskog liderstva pokreće inicijativu kojom poziva predstavnike i predstavnice 24 proglašene izborne liste za lokalne izbore u gradu Beogradu, da se obavežu da će poštovati princip rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti u svim segmentima političkog delovanja, aktivnosti u kampanji i tokom formiranja Skupšine grada.  Posebno, da će nakon izbora 4. marta 2018. godine, prilikom formiranja institucija u Beogradu, najmanje 30% žena iz svojih redova delegirati na funkcije u izvršnoj vlasti kao i da neće podsticati izabrane odbornice da se odreknu mandata.

Misija Akademije ženskog liderstva podrazumeva pružanje podrške političkim aktivistkinjama da na mestima odlučivanja nepokolebljivo i hrabro zastupaju i bore za ženska ljudska prava do ostvarivanja pune ravnopravnosti. Na predstojećim izborima kandidovane su 1554 osobe. Ukupan broj kandidatkinja na 24 proglašene liste je 609 (39,19%) što pokazuje da su stranke razumele značaj učešća žena i otvorile im više prostora na svojim listama.

Iako je Srbija postigla napredak u pogledu učešća i zastupljenosti žena u javnom i političkom životu, pre svega u Narodnoj skupštini, situacija je još uvek daleko od poželjne. Podaci pokazuju da su žene na mestima predsednice opštine ili gradonačelnice u samo 7% lokalnih samouprava. Na čelu Skupština opština/gradova neznatno je više žena – 14%. Procenat odbornica u skupštinama opština/gradova je 34,8%, ali u čak 68 opština/gradova (40,2%) broj odbornica je ispod zakonom propisanog minimuma. U opštinskim i gradskim većima ima samo 19% žena.

Ovi, ali i drugi zvanični podaci pokazuju da je Srbija zemlja u kojoj muškarci i žene nisu ravnopravni i u kojoj su su žene izložene diskriminaciji i nasilju. Zato je važno da buduća vladajuća većina u gradu Beogradu otvori prostor ženama da iskažu sve svoje potencijale.

Neravnopravnost u našem društvu se ne može otkloniti bez većeg učešća žena u odlučivanju.

Ono što je dobro za žene, dobro je i za društvo!

Tekst inicijative možete preuzeti ovde

EDIT (21. februar, 16h) – Lista broj 24 Liberalno demokratska partija je podržala inicijativu

EDIT 2 (21. februar, 20h) – Lista broj 12 Inicijative  Ne davimo Beograd je potpisala inicijativu

EDIT 3 (22. februar, 13h) – Lista broj 4 – „Da oslobodimo Beograd – DS, SDS, Nova, ZEP – Zeleni“ je potpisala inicijativu

EDIT 4 (24. februar, 13h) – Lista broj 17 – Republikanska stranka – Republikánus párt – Nikola Sandulović je potpisala inicijativu