Tag Archives: izbori

Završni izveštaj inicijative „Za izbore bez nasilja“

I ako formalno pravno izbori i posle više od 40 dana još uvek nisu završeni Akademija ženskog liderstva (AŽL) je u ponedeljak 16. maja predstavila završni izveštaj o nasilju prema ženama u izbornoj kampanji. Izveštaj su predstavile članice stručnog tima Akademije Marija Srdić, Marija Babović, Biljana Stepanov, Sminjana Milinkov i Aleksandra Galonja. Kao gošće na predstavljanju su učestvovale Sonja Lokar, međunarodna ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i Lana Prlić, alumnistkinja Akademije inače poslanica u Parlamentu Federacije BiH.

Sonja Lokar, ekspertkinja i aktivistkinja iz Slovenije je prenele utiske o nasilju prema ženama na poslednjim izborima u Sloveniji, ali i utisak o tome da je angažman ženskom pokreta promenio i sam ishod izbora. Između ostalog je rekla da su naša društva duboko patrijahalna, tako da desnica koristi postojeći mizogini narativ za napade na žene u toku izborne kampanje koje društvo odobrava. „Mi znamo i imamo podatke da je nasilje prema političarkama deset puta veće nego nasilje prema političarima“.

Lana Prlić, socijaldemokratska političarka iz Bosne i Hercegovine  je govorila o svom desetogodišnjem iskustvu izloženosti nasilju u politici i činjenici da je rodno-zasnovano nasilje normalizovano rečenicom koja se često izgovara: „Ti si žena u javnosti i moraš da trpiš“. Lana se suprotstavlja ovom stavu rečima: “Nasilje ne sme da se trpi i zato ću uvek pružati podršku napadnutim ženama“.

Sonja Lokar

Marija Babović je podsetila na činjenicu da je nasilje isntrument za zadržavanje postojećih odnosa moći u društvu i da se nasiljem žene obeshrabruju da uzmu aktivnije učešće u politici, iako nema demokratskog društva ako se iz njega isključuje polovina populacije.

Biljana Stepanov je rekla da su u kampanji najviše bilo prisutno psihičko nasilje, iako je bilo evidentiranih primera i fizičkog nasilja. “Žao nam je što Republičlka izborna komisija nema nikakve podatke o nasilju na biračkim mestima i to mora da se promeni. Ne može onakav izborni dan prepun nasilja da nema ni jedan podatak.”

Marija Srdić je govorila o strahu žena da prijave nasilje i strukturnoj neravnopravnosti koja ženama otežava političko delovanje. “Najvažniji materijal koji smo dobili za ovaj izveštaj su u stvari zapažanja žena koje su učestvovale u biračkim odborima”.

Lana Prlić

Smiljana Milinkov je govorila o metodologiji praćenja medija. Najporazniji podatak je da uprkos sveprisutnom nasilju prema ženama, o njemu u centralnim informativnim emisijama skoro ne govori, kao i da nažalost, nije prepoznato kao relevantna politička tema. Žene su u prilozima bile zastupljene sa 14% ali od toga tek 2/3 njih u ulozi subjekta. Devet (9) parlamentarnih lista (od njih 17) nije rpedstavilo nijednu svoju kandidatkinju.

Aleksandra Galonja je sumirala preporuke istraživanja podsetivši na značaj praćenja odnosa prema ženama u politici i ponovnog povezivanja progresivnih političkih opcija sa udruženjima građana i naročito ženskim organizacijama.

  • Uspostaviti praćenje izbora iz rodne perspektive i evidentiranje rodno zasnovanog nasilja
  • Raditi na senzibilizaciji i obrazovanju članica i članova izbornih komisija i biračkih odbora
  • Podsticati uvođenje rodne perspektive u rad političkih stranka
  • Kontinuirano unapređivati rad medija u izveštavanju o izborima

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Izneti stavovi predstavljaju stavove Akademije ženskog liderstva i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom SAD

Preliminarni izveštaj

Akademija ženskog liderstva u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“ pratila je rodno zasnovano nasilje nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima za parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore (u 13 gradova i opština).

Na samom početku Miloš Đajić je izjavio da je nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji bilo je itekako prisutno. Sam izborni dan je bio pun tenzija, napetosti, uz pretnje građanima i kontrolorima/kama.

Marija Srdić, istakla je da je tokom monitoringa bilo 12 zvaničnih prijava nasilja i 7 opisa članica biračkih odbora o rodno zasnovanom nasilju na dan izbora i tokom izborne kampanje. Prijave su se odnosile na najčešće oblike nasilja psihičko i fizičko. Fizičko nasilje je prijavljeno policiji i pratićemo šta će se sa tim dešavati. Podsetuila je da je tokom kampanje, na javnim mestima bilo je fizičkog nasilja, poput slučaja kandidatkinje pokreta Zavetnici u Aranđelovcu.

Marija Babović, sociološkinja i voditeljka istraživačkog tima, istakla je da nema demokratije bez rodne ravnopravnosti i obrnuto. Ona je istakla da liderske pozicije i dalje zauzimaju muškarci.  „Zato smo juče imali Đilasa koji razgovara sa Vučićem, a ne Marinika Tepić, i zato imamo premijerku koja sluša predsednika, a ne trudi se da bude samostalna u svom poslu.“  – ukazala je Babović.

Smiljana Milinkov, profesorka novinarstva, predstavila je preliminarne rezultate izveštavanja medija (Politika, Danas, večernje Novosti, Informer i Alo) tokom kampanje i na dan izbora. Ona je ukazala da mediji ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao važnu temu i ako smo ovoga puta imali tri kandidatkinje za predsednicu Srbije i tri nositeljke liste za Narodnu Skupštinu. To je potkrepila i podacima da su infomrativnim emisijama na Pinku i RTS-u od 1.130 priloga u vezi sa kampanjom, žene su pomenute u svega u 219 (19 odsto), a u štampanim medijima situacija je još gora jer je tamo samo 11 odsto.

Govoreno je takođe o slučaju verbalnog nasilja na biračkom mestu u Štutgartu gde slučaj vodi nemačka policija. Takođe je ukazano na problem sa ažurnošću biračkog spiska što zbog nerada što zbog javašluka. Velikom broju žena koje su se u skorije vreme venčale ostavljeno je dovojačko prezime u biračkom spisku umesto njihovog sadašnjeg koje su uredno promenile u ličnim dokumentima. Ovim su one sprečene u ostvarivanju aktivnog biračkog prava a koji se ogleda u onemogućavanju nesmetanog korišćenja svog ličnog imena i za posledicu ima/može da ima uskraćivanje izbornog prava.

Takođe najavljena je žalba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti u vezi sa nasiljem koje je sprovedeno u jednoj predškolskoj ustanovi za prinudni odlazak na miting.

Pozivamo još jednom sve žene koje su doživele ili svedočile o nekoj vrsti nasilja tokom trajanja izborne kampanje i na dan izbora da nam se obrate.

Preliminarni izveštaj možete preuzeti OVDE

Preliminarne nalaze o medijskom izveštavanju možete preuzeti OVDE

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade SAD. Izneti stavovi predstavljaju stavove AŽL i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država.

Izveštaj sa KZN je objavljen
DANAS
NOVA S
Autonomija 
Fonet 
Peščanik

Veliki broj slučajeva nasilja u izbornom danu

Nažalost, kako smo i predviđali, izborni dan obeležili su slučajevi verbalnog i fizičkog nasilja na i oko biračkih mesta, a prema prvim podacima posmatračkih misija „Crte“, „Lokalnog fronta“ i političkih organizacija učesnica izbora, i veliki broj nepravilnosti.

Pravnim aspektima kršenja zakona će se, nadamo se, baviti institucije – pre svega RIK, Tužilaštvo i nadležni sudovi i utvrditi u kojoj su meri nepravilnosti ugrozile regulanost izbora.  Akademija ženskog liderstva sa svoje strane nastaviće da prikuplja informacije, beleži i obrađuje primera nasilja prema ženama koje se događalo tokom jučerašnjeg dana i izborne noći.

Zato još jednom pozivamo sve žene, učesnice izbornog procesa, da nam svoja iskustva o nasilju tokom izbornog dana i nakon toga prijave na već poznate načine, putem  sajta www.liderke.org, na e- mail prijavinasilje@liderke.org ili Viber porukom na broj +381 61 309 3880.

Prateći izborni proces tokom predizborne ćutnje i izbornog dana zabeležili smo veći broj primera nasilja u Beogradu, Novom Sadu, Aranđelovcu prema ženama učesnicama, kontrolorkama i posmatračicama izbora i primili nekoliko prijava.

Zato još jednom pozivamo institucije da hitno istraže sve slučajeve napada, pritisaka, psihološkog i fizičkog nasilja koje se tokom predizborne ćutnje i nedelje 3. aprila dešavalo.

Verujući u demokratsko društvo kao zajednicu ravnopravnih građanki i građana i izborni proces kao ogledalo ovakvog društva, AŽL realizuje inicijativu „Za izbore bez nasilja“ u okviru koje prati, beleži I po potrebi reguje na slučajeve nasilja prema ženama uključenim u izborni proces.

 

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade SAD. Izneti stavovi predstavljaju stavove AŽL i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država.

 

Za izbore bez nasilja!

Nasilje prema ženama tokom izborne kampanje najlakše možete prijaviti OVDE

Tokom kampanje prikupljaćemo podatke o psihološkom (verbalnom), fizičkom, seksualnom nasilju kao i različitim vrstama pritiska, ucena, uznemiravanja kako u javnosti tako i unutar političkih organizacija.

Prikupljeni podaci biće pretočeni u preporuke koje će biti usmerene na pružanje sistemske zaštite žena angažovanih na javnim poslovima. Na taj način ćemo omogućiti ravnopravnije  učešće žena u izbornim procesima u budućnosti.

Pozivamo sve učesnice i učesnike izbora, kanddidatkinje, novinarke, aktivistkinje NVO, kao i građane i građanke da prijave pretnje i sve druge oblike nasilja prema kandidatkinjama i drugim ženama koje učestvuju u izbornom procesu. To mogu učiniti na tri načina: putem websajta www.liderke.org, na e mail prijavinasilje@liderke.org i putem Viber poruke na broj  +381 61 309 3880.

Zvanični hashtag je #izboribeznasilja

Pred nam su važni izbori, u koje će biti uključen najveći broj žena do sada. Atmosfera i podele u društvu nam govore o velikim rizicima za slučajeve nasilja prema ženama, pre svega kandidatkinjama i aktivistkinjama, ali i ženama u izbornoj administraciji. Ovom kampanjom želimo javnosti da skrenemo pažnju na neravnopravnu izbornu trku koje žene vode jer za razliku od muških kolega one moraju da se nose sa nasiljem, pretnjama i uznemiravanjem. Na ovaj način verujemo da možemo da utičemo da se nasilje prema ženama u izborima smanji i podigne svest javnosti o važnosti borbe protiv ovih društvenih pojava.

AŽL već godinama prati nasilje prema ženama angažovanim u javnoj sferi. Akademija je bila deo Mreže SOS Vojvodina koja je 2019. pripremila izveštaj iz senke za Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja protiv žena i nasilja u porodici (GREVIO).