Tag Archives: alumnistkinje

Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?

Akademija ženskog liderstva je održala 20. maja drugu po redu tribinu za svoj Alumni klub na temu „Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?“

Uvodničarke su bile naše uvažene koleginice Vukosava Crnjanski (CRTA) i Sonja Lokar (Evropski ženski lobi). Tribinu je moderirala novinarka i članica Programskog saveta AŽL, Suzana Trninić.

Iako su aktuelni pregovori stranaka vlasti i opoziciji o poboljšanju izbornih uslova bili neposredni povod da izaberemo ovu temu za razgovor, postoji čitav niz pitanja koje se odnose na specifični položaj i učešće žena u izbornom procesu, i koja su važna od uvođenja višestranačja u Srbiji do danas.

Ključno pitanje koje je postavljeno na početku  tribine bilo je  – da li treba da prepustimo muškarcima da se bave ženskim interesima u pregovorima vlasti i opozicije?

Suzana Trninić u uvodu je podsetila na izbor aktuelne Vlade Srbije i povećanu zastupljenost žena kao i ponovni izbor žene za njenu predsednicu. Otvorila je razgovor sa uvodničarkama pitanjem – da li je ikada tema o ženskim interesima u izbornom procesu bila na stolu za kojim se pregovaralo?

Vukosava Crnjanski je pohvalila incijativu Akademije da se tema otvori i zahvalila se na pozivu. Istakla je da je CRTA organizacija u čijem sastavu dominiraju žene i da one osećaju ovu temu kao ozbiljan problem, ali da, na žalost, do sada nije došla na dnevni red u društvu. Poručila je učesnicama tribine da mogu da računaju na CRTA kao partnera u otvaranju svih ključnih pitanja i da bi volela da vidi predloge Akademije u narednom periodu. Odmah je i odgovorila na postavljeno pitanje moderatorke:

„Ova tema do sada nije bila na stolu“ dodavši da nikada nije bila predmet pregovora tj. dijaloga o izbornim uslovima održanog 2019-2020. godine.“

Vukosava Crnjanski naglasila je da je „argument o deset žena ministarki jedan od prvih kojim se pokazuje da je Srbija demokratska zemlja. Kako vladavina prava i demokratija odlično funkcionišu jer imamo žene u Vladi. To predstavlja tzv „window dressing“ ili „ulepšavanje“ slike koja se upućuje prema međunarodnoj zajednici kroz informacije da su interesi žena zastupljeni jer imamo veliki broj ministarki i ženu na čelu Vlade.“ Crnjanski je doodala da CRTA nastoji da vrati dijalogu i pregovorima smisao. Istakla je da je njihovo učešće u ovom periodu marginalno, jer nema zvaničnog poziva za učešće u dijalogu, niti okvira za pregovore kao i da još uvek ne postoji način i metodologija kako će se pregovori voditi. Za sada su samo organizovani sastanci, a zatim će, kako se najavljuje, uslediti i format dijaloga. Sem predstavnice Srpske stranke Zaventnici nema drugih žena na organizovanim sastancima u grupi stranaka koja pregovara bez prisustva međunarodnih predstavnika.

Takođe,dodala je – nedostaje transparentnost, da bismo znali šta se u tom procesu dešava. Mi i dalje nismo došli do dokumenta koji sve strane u pregovorima miri na polju problema. Nije postignut konsenzus o tome šta su problemi u izbornom procesu. Takođe, ne postoji lista problema na koje se nude ili će se nuditi rešenja. U tom smislu postoji prostor da se dostave predlozi AŽL koje bi uputili organizatorima –  naglasila je Crnjanski.

Na pregovorima se ne govori o potrebama i interesima građanki i građana već političkih stranaka. Postavlja se pitanje – ko je taj ko će posmatrati interese žena u izbornom procesu jer je sve usmereno na stranke? Zatupljenost žena u biračkim odborima nije regulisana, kao ni u RIK-u takođe. U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) trenutno je od 36 članova i članica 13 su žene, računajući i zamenice članova/članica. Ni jedna žena se ne nalazi na funkciji u RIK-u. Podaci CRTE govore o 13% predsednica opština. U odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 7%, može se reći da se beleži rast ali pitanje promena i problemi žena se i dalje ne pojavljuju. Problemi kojima se CRTA bavi, a tiču se žena su problemi kupovine glasova, pritiska na birače, pre svega u javnom sektoru i tzv. kolektivno glasanje. Žene su u ova tri sučaja dirketno izložene pritiscima. Siromaštvo, kurupcija, klijentelizam su karakteristike koje imaju direktan uticaj na položaj žena u izbornom procesu. U našim istraživanjima 50% ispitanika i ispitanica smatra da ima nepravilnosti na izborima. I žene su voljnije da pričaju o nepravilnostima.

Uvodničarki Sonji Lokar postavljeno je pitanje kako se u razvijenim demokratijam govori o ženskim interesima na fer izborima? Sonja se zahvalila na pozivu i rekla da joj je jasno da su brojke o učešću žena u institucijama fenomenalne ali da je uticaj tih velikih brojki na svakidašnji život žena jednak nuli. Pozitivne mere koje se primenjuju da bi se izjednačila politička moć žena i muškaraca u Srbiji do sada tekle paradoksalno. U vreme kada je bila drugačija vlast ona je jedva prihvatila kvote u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Zato misli da imamo dupli problem –  vlast koja se „šminka“ ali i opoziciju koja pokazuje znakove mizoginije, mačizma i odbojnonosti prema stavljanju ovog pitanja na političku agendu. Naglasila je da će nam svima to biti kamen spoticanja. Kada govorimo o izborima žene pokazuju veću ranjivost. Potrebno je buđenje svesti da se glas ne može prodati, organizacija kampanje za fer izbore, ubeđivanje žena da ako žele promeniti situaciju u svom životu na bolje, to ne mogu prepuštanjem svog glasa nakom drugom. Lokar je istakla da zna za samo jednu nacionalnu izbornu komisiju koja je rodno osetljiva i ima gender pristup u radu. To je izborna komisija u Gruziji. Oni imaju posebno stručno telo koje se bavi gender aspektima izbornog procesa.“Vi morate napisati papir o pitanjima o kojima se razgovara.  Prva pitanja koja treba aktuelizovati su: koje podatke RIK objavljuje o izbornom procesu, kakav je sastav BO po polu, da li su aktivni birači popisani po polu, liste stranaka i mesta na kojima su žene, koliko je žena bilo u BO ranije... sve su to podaci koji će nam dati sliku izbornog procesa iz ženske perspektive.“

U januaru je Sonja Lokar završila istraživanje u 10 zemalja koje su 2020. godine imale parlamentarne izbore,  a članice su Saveta Evrope.  U tom istraživanju utvrdila je da su u samo tri zemlje pitanja rodne ravnopravnosti bila prisutna u kampanji. Na žalost, to su sve bile negativne stvari: odustajanje o Istanbulske konvencije, pravo žene na slobodan izbor pri rađanju… Ni jedna druga tema u svih 10 kampanja nije se pojavila i to je porazno. Zato treba istražiti i šta stranke planiraju u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Takođe i šta žene misle o rodnoj ravnopravnosti i kako je ocenjuju? Svi izveštaji spoljnih posmatrača o kandidatkinjama govore samo o načinu na koji se kandiduju žene. Iz tih izveštaja se ne zna kako žene dolaze na pozicije. Naredni problem je kako ženske organizacije u strankama utiču o tome koja će žena biti na mestu koje je prolazno. Na žalost, mnoge izabrane žene nisu predstavnice žena u stranci, već lobističkih interesa i to se teško menja – objasnila je Sonja Lokar.

Predložila je da u fokus interesovanja AŽL stavi sledeća pitanja: Šta se dešava kada žena dobije priliku da bude kandidatkinja i kako da se profiliše? Kako možemo tu da joj pomognemo? Potrebno je promeniti pravila prema kojima se rasprave o izborima vode samo među muškarcima. Novac za kampanju se mora obezbediti i za žene kandidatkinje.

Lokar je na kraju istakla da je razgovarala sa europarlamentarkama i da će, ako u okviru Akademije pripremimo listu tema o kojima bi trebalo raspravljati u aktuelnim pregovorima vlasti i opozicije, dati sve od sebe da se kroz uticaj evropslih predstavnika  ta pitanja i nađu na dnevnom redu.

U diskusiji su učestvovale mnoge alumnistkinje govoreći o svom viđenju problema i iskustvima u izborima na kojima učestvovale kao kandidatkinje ili se našle u drugim ulogama.

 

Poseta Srebrenici

Akademija ženskog liderstva (AŽL) u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo sprovodi projekat „Mlade liderke za mir na zapadnom Balkanu –  suočavnje sa prošlošću i ženska ljudska prava“. Nakon dva ciklusa jednodnevnih seminara na kojima su naše mlade alumnistkinje stekle znanja i informacije na teme: ratovi devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, zločini protiv čovečnosti  i suočavanje sa prošlošću, žene žrtve ratnih zločina – silovanje u ratu, tranziciona pravda na Zapadnom Balkanu … učesnice projekta su imale priliku da se u Srebrenici sretnu sa ženama žrtvama rata. 

Usubotu 23. februara naše mlade alumnistkinje posetile su udruženje „Žene Srebrenice“ u Srebrenici.  Vrlo emotivan susret žena različitih generacija, od kojih su neke imale samo 2 godine kada se desio genocid u Srebrenici, rezultirao je otvorenim razgovorom i mnoštvom pitanja od strane naših alumnistkinja o ratu i njihovom životu u posleratnom periodu. „Žene Srebrenice“ su najzaslužnije što je Memorijalni centar upravo izgrađen u Potočarima, jer kao što je rekla jedna od njih „tu smo ih poslednji put videle i tu ćemo ih pokopati“

„Žene Srebrenice“ su najzaslužnije što je Memorijalni centar upravo izgrađen u Potočarima, jer kao što je rekla jedna od njih „tu smo ih poslednji put videle i tu ćemo ih pokopati“

Prvi deo posete obuhvatio je predavanje u Memorijalnom centru i obilazak muzejske postavke. Memorijalni centar je napravljen na mestu i u zgradi gde se nalazio bivši štab holandskog bataljona UNPROFOR-a. Muzej memorijalnog centra je otvoren je 2017. godine kao deo stalnih napora da se 11. jul 1995. godine nikada ne zaboravi i ne ponovi.

Tokom svog mandata u Srebrenici snage Ujedinjenih nacija su imale 12 osmatračnica na granicama zone i njihov zadatak je bio da garantuju bezbednost demilitarizovane i zaštićene zone Srebrenica. Ovu zonu je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio rezolucijom 819 i 836 iz 1993 godine. Na žalost oni svoju misiju nisu ispunili.

Sama postavka ima tri pravca iznošenje činjenica o genocidu i situaciji u i oko Srebrenice tokom rata u Bosni i Hercegovini, prikazivanje prostorija, stvari, opreme koju su holandski vojnici koristili i ličnu priču jedne od žrtava genocida. Mogu se videti slike iz života u opkoljenoj Srebrenici ali većina fotografija i potresnih priča je iz jula 1995. i u vezi su sa osvajanjem Srebrenice od strane Vojske Republike Srpske.  

U mezarju (groblju) se nalazi ogroman zid sa isklesanim imenima svih 8372… žrtava. Ono što je tragično je da posmrtni ostaci 1.300 ljudi do dana današnjeg nisu pronadjeni. Jedna od žena je rekla „našla sam samo prste jedne ruke svoga čoveka“ Iz godine u godinu smanjuje se broj pronađenih posmrtnih ostataka i nekako je osećaj žena sa kojima smo razgovarali da pada interesovanje za pronalaženje ostalih masovnih grobnica. Ponovljeno je nekoliko puta da je jedina želja ovih žena da pokopaju svoje najbliže.

Nakon toga održan je susret i razgovor sa aktivnim ženama iz udruženja „Žene Srebrenice“ koje su došle u Memorijalni centar da se vide sa alumnistkinjama Akademije. Njihove potresne priče i zajedničko gledanje filma ostavilo je dubok trag nasve prisutne. Opisujući današnji život one su navele da je najveći problem što u Srebrenici više nema ljudi, da i oni koji su se vratili odlaze. Jedna od žena je navela podatak „u mojoj ulici od 17 kuća ja sam jedina koja tu živi“

Takođe žene su prenele alumnistkinjama informaciju o pritiscima koje doživljavaju i kao primer navele kolonu vozila koja je na Božić ove godine, pevajući četničke pesme i dozivajući prvostepeno osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića prošla kroz Srebrenicu. Kažu da ih je to veoma uznemirilo, jer takvih situacija poslednjih godina nije bilo.

Stalno se pominjala politika i bilo je baš dobro što su naše alumnistkinje imale priliku da se lično uvere kako neka politička odluka može i 25 godina kasnije da ostavlja posledice. Često se moglo čuti „nas je sve politika zavadila, pre ratasmo živeli u miru i slozi“ kao i „sada nas opet politika zavađa i deli“ To su poruke običnih žena koje su izgubile svoje najmilije i kod kojih se ni jednom rečju nije osetila mržnja i želja za osvetom. One hoće samo istinu i pravdu. Njihova jedina želja je da nađu posmrtne ostatke svojih najmilijih i da ih ostave na miru.

Nakraju posete svaka od alumnistkinja je dobila na poklon cvet Srebrenice. Verujemo da će biti prilike da se ova saradnja nastavi.

Suočavanje s prošlošću

Seminar 

Akademija ženskog liderstva je započela projekat „Mlade liderke za mir na zapadnom Balkanu – suočavnje sa prošlošću i ženska ljudska prava“. Projekat je podržan od strane Fonda za humanitarno pravo i Civil rights defenders. Projekat polazi od činjenice da aktivistkinje političkih stranaka u Srbiji (naročito najmlađe generacije) nisu imale prilike da sa na organizovan i sistemski način upoznajusa idejom tranzicione pravde niti da upoznaju rad OCD, stručnjaka/kinja i aktivista/kinja koji u našoj i drugim zemljama Zapadnog Balkana rade nasuočavanju sa prošlošću.

Naše dosadašnje iskustvo rada sa alumnistkinjama pokazaloje da mlade političarke i aktivistkinje političkih stranaka ispoljavaju veliko interesovanje za razmenu iskustava sa predstavnicama civilnog sektora i stručnjakinjama, te da je moguće pomoći uspostavljanje konstruktivne saradnje između ovih ciljnih grupa, što je model koji je poželjno promovisati i razvijati.  

Verujemo da će učesnice na nakon ovog projekta u svojim lokalnim zajednicama pokrenuti ove važne teme i doprineti većoj vidljivosti žrtava, širenju istine o ratovima devedesetih i motivisanju mladih da aktivno učestvuju u programima koji doprinose ideji da bez suočavanja saprošlošću nema mogućnosti za istinsku saradnju i pomirenje u Regionu.

Prvi seminar je obuhvatio teme istorijskog i političkog konteksta ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije i zločina protivčovečnosti  i suočavanje sa prošlošću. Predavači na seminaru su bili istoričar Srđan Milošević i novinar Nemanja Stjepanović. Nakon njihovih predavanja učesnice su se dogovorile da se u okviru projekta poseti jedno od stratišta  i organizuje susret sa ženama žrtvama ratova devedestih.

U predavanju Srđana Miloševića govorilo se o nastajanju Jugoslavije i razvoju jogoslovenske ideje kroz čitav XX vek. Interesantna je priča o posleratnoj Jugoslaviji zemlji koja je imala: jednu ideologiju, dva pisma, tri religije, četiri Ustavne reforme, pet, a kasnije šest naroda, 7 suseda, 8 članova predsedništva, 9 parlamenata i 10 komunističkih partija.

Nemanja Stjepanović je prezentovao prikupljene brojeve žrtava u ratovima 90-tih. Istakao je da je manipulacija žrtvama velika i da ni jedna od država ne radi na tome da se utvrdi tačan broj poginulih već se sa brojkama manipuliše. Govorio je o sudski utvrđenim činjenicama i gde se one mogu pronaći. „Jugoslovenski prostor je bio prostor razmene i šteta nastala izratova je upravo uništenje iskustva takve razmene“. Istakao je da „sve govori u prilog tome da je čitav region bio najbolji kada smo bili zajedno.“

Zbog toga je suočavanje sa prošlošću važna tema za Evropske integracije čitavog regiona.

Projekat se nastavlja seminarom na temu silovanje u ratu, ženska ljudska prava i  tranziciona pravda na Zapadnom Balkanu.