Tag Archives: akademija ženskog liderstva

Prijave za IV generaciju Regionalne SD Akademije

Akademija ženskog liderstva (AŽL) poziva političarke socijaldemokratske ideološke orijentacije da se prijave za IV Regionalnu Socijaldemokratsku Akademiju ženskog liderstva

AŽL u saradnji Friedrich Ebert Stiftung, kancelarijom u Beogradu i regionalnom kancelarijom FES SOE u Sarajevu, organizuje program političkog obrazovanja za žene u socijaldemokratskim političkim partijama i organizacijama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Akademija se sastoji od dva trodnevna seminara, prvi od 23. do 26. juna 2022. godine u Podgorici, Crna Gora i drugi od 22. do 25. septembra 2022. godine u Beogradu, Srbija. Akademija ima za cilj da okupi političarke i aktivistkinje sa prostora Zapadnog Balkana u široki front u borbi za ravnopravno, razvijeno, feminističko, odgovorno društvo, zasnovano na evropskim vrednostima mira i progresa – društvo okrenuto ženama.


Ko se može prijaviti?

Dobrodošle su sve političarke iz socijaldemokratskih političkih partija, društvenih pokreta i aktivističkih grupa, koje žele da doprinesu izgradnji i jačanju aktivnog, demokratskog, odgovornog i ravnopravnog društva na nacionalnom i regionalnom nivou, a dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Kako se prijaviti?

Sve zainteresovane moraju da popune sve tražene informacije u onlajn formularu za prijavu na engleskom jeziku do 1. juna. O konačnom izboru učesnica, sve prijavljene će biti obaveštene najkasnije do 5. juna.

Kriterijumi za izbor

Učesnice će biti odabrane na osnovu političkog iskustva, organizacione pozicije u organizaciji, liderskog potencijala, posvećenosti pitanjima rodne ravnopravnosti, kao i motivacije i spremnosti za dalji politički i društveni angažman. Odabir kandidatkinja vršiće stručni tim Akademije po sopstvenom izboru.

Tehnički detalji

Program seminara će obuhvatiti teorijski i praktični pristup – interaktivna predavanja, panel diskusije, treninge i grupni rad. Radni jezici će biti (Ek-YU region) crnogorski, bosanski, srpski, hrvatski, severnomakedonski sa simultanim prevodom na albanski, uz napomenu da učesnici po mogućnosti govore engleski tokom neformalne komunikacije. Organizatori će snositi sve troškove vezane za rad Akademije: putne troškove (u organizaciji kancelarija FES-a), smeštaj u dvokrevetnim sobama, ishranu i radni materijal.

Napomena: Program je otvoren samo za kandidatkinje sa važećim zelenim sertifikatom!

Slobodno nas kontaktirajte za sve dodatne informacije na mail

Tekst poziva možete preuzeti OVDE

Prijavu možete popuniti OVDE

Završni izveštaj inicijative „Za izbore bez nasilja“

I ako formalno pravno izbori i posle više od 40 dana još uvek nisu završeni Akademija ženskog liderstva (AŽL) je u ponedeljak 16. maja predstavila završni izveštaj o nasilju prema ženama u izbornoj kampanji. Izveštaj su predstavile članice stručnog tima Akademije Marija Srdić, Marija Babović, Biljana Stepanov, Sminjana Milinkov i Aleksandra Galonja. Kao gošće na predstavljanju su učestvovale Sonja Lokar, međunarodna ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i Lana Prlić, alumnistkinja Akademije inače poslanica u Parlamentu Federacije BiH.

Sonja Lokar, ekspertkinja i aktivistkinja iz Slovenije je prenele utiske o nasilju prema ženama na poslednjim izborima u Sloveniji, ali i utisak o tome da je angažman ženskom pokreta promenio i sam ishod izbora. Između ostalog je rekla da su naša društva duboko patrijahalna, tako da desnica koristi postojeći mizogini narativ za napade na žene u toku izborne kampanje koje društvo odobrava. „Mi znamo i imamo podatke da je nasilje prema političarkama deset puta veće nego nasilje prema političarima“.

Lana Prlić, socijaldemokratska političarka iz Bosne i Hercegovine  je govorila o svom desetogodišnjem iskustvu izloženosti nasilju u politici i činjenici da je rodno-zasnovano nasilje normalizovano rečenicom koja se često izgovara: „Ti si žena u javnosti i moraš da trpiš“. Lana se suprotstavlja ovom stavu rečima: “Nasilje ne sme da se trpi i zato ću uvek pružati podršku napadnutim ženama“.

Sonja Lokar

Marija Babović je podsetila na činjenicu da je nasilje isntrument za zadržavanje postojećih odnosa moći u društvu i da se nasiljem žene obeshrabruju da uzmu aktivnije učešće u politici, iako nema demokratskog društva ako se iz njega isključuje polovina populacije.

Biljana Stepanov je rekla da su u kampanji najviše bilo prisutno psihičko nasilje, iako je bilo evidentiranih primera i fizičkog nasilja. “Žao nam je što Republičlka izborna komisija nema nikakve podatke o nasilju na biračkim mestima i to mora da se promeni. Ne može onakav izborni dan prepun nasilja da nema ni jedan podatak.”

Marija Srdić je govorila o strahu žena da prijave nasilje i strukturnoj neravnopravnosti koja ženama otežava političko delovanje. “Najvažniji materijal koji smo dobili za ovaj izveštaj su u stvari zapažanja žena koje su učestvovale u biračkim odborima”.

Lana Prlić

Smiljana Milinkov je govorila o metodologiji praćenja medija. Najporazniji podatak je da uprkos sveprisutnom nasilju prema ženama, o njemu u centralnim informativnim emisijama skoro ne govori, kao i da nažalost, nije prepoznato kao relevantna politička tema. Žene su u prilozima bile zastupljene sa 14% ali od toga tek 2/3 njih u ulozi subjekta. Devet (9) parlamentarnih lista (od njih 17) nije rpedstavilo nijednu svoju kandidatkinju.

Aleksandra Galonja je sumirala preporuke istraživanja podsetivši na značaj praćenja odnosa prema ženama u politici i ponovnog povezivanja progresivnih političkih opcija sa udruženjima građana i naročito ženskim organizacijama.

  • Uspostaviti praćenje izbora iz rodne perspektive i evidentiranje rodno zasnovanog nasilja
  • Raditi na senzibilizaciji i obrazovanju članica i članova izbornih komisija i biračkih odbora
  • Podsticati uvođenje rodne perspektive u rad političkih stranka
  • Kontinuirano unapređivati rad medija u izveštavanju o izborima

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Izneti stavovi predstavljaju stavove Akademije ženskog liderstva i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom SAD

Preliminarni izveštaj

Akademija ženskog liderstva u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“ pratila je rodno zasnovano nasilje nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima za parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore (u 13 gradova i opština).

Na samom početku Miloš Đajić je izjavio da je nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji bilo je itekako prisutno. Sam izborni dan je bio pun tenzija, napetosti, uz pretnje građanima i kontrolorima/kama.

Marija Srdić, istakla je da je tokom monitoringa bilo 12 zvaničnih prijava nasilja i 7 opisa članica biračkih odbora o rodno zasnovanom nasilju na dan izbora i tokom izborne kampanje. Prijave su se odnosile na najčešće oblike nasilja psihičko i fizičko. Fizičko nasilje je prijavljeno policiji i pratićemo šta će se sa tim dešavati. Podsetuila je da je tokom kampanje, na javnim mestima bilo je fizičkog nasilja, poput slučaja kandidatkinje pokreta Zavetnici u Aranđelovcu.

Marija Babović, sociološkinja i voditeljka istraživačkog tima, istakla je da nema demokratije bez rodne ravnopravnosti i obrnuto. Ona je istakla da liderske pozicije i dalje zauzimaju muškarci.  „Zato smo juče imali Đilasa koji razgovara sa Vučićem, a ne Marinika Tepić, i zato imamo premijerku koja sluša predsednika, a ne trudi se da bude samostalna u svom poslu.“  – ukazala je Babović.

Smiljana Milinkov, profesorka novinarstva, predstavila je preliminarne rezultate izveštavanja medija (Politika, Danas, večernje Novosti, Informer i Alo) tokom kampanje i na dan izbora. Ona je ukazala da mediji ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao važnu temu i ako smo ovoga puta imali tri kandidatkinje za predsednicu Srbije i tri nositeljke liste za Narodnu Skupštinu. To je potkrepila i podacima da su infomrativnim emisijama na Pinku i RTS-u od 1.130 priloga u vezi sa kampanjom, žene su pomenute u svega u 219 (19 odsto), a u štampanim medijima situacija je još gora jer je tamo samo 11 odsto.

Govoreno je takođe o slučaju verbalnog nasilja na biračkom mestu u Štutgartu gde slučaj vodi nemačka policija. Takođe je ukazano na problem sa ažurnošću biračkog spiska što zbog nerada što zbog javašluka. Velikom broju žena koje su se u skorije vreme venčale ostavljeno je dovojačko prezime u biračkom spisku umesto njihovog sadašnjeg koje su uredno promenile u ličnim dokumentima. Ovim su one sprečene u ostvarivanju aktivnog biračkog prava a koji se ogleda u onemogućavanju nesmetanog korišćenja svog ličnog imena i za posledicu ima/može da ima uskraćivanje izbornog prava.

Takođe najavljena je žalba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti u vezi sa nasiljem koje je sprovedeno u jednoj predškolskoj ustanovi za prinudni odlazak na miting.

Pozivamo još jednom sve žene koje su doživele ili svedočile o nekoj vrsti nasilja tokom trajanja izborne kampanje i na dan izbora da nam se obrate.

Preliminarni izveštaj možete preuzeti OVDE

Preliminarne nalaze o medijskom izveštavanju možete preuzeti OVDE

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade SAD. Izneti stavovi predstavljaju stavove AŽL i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država.

Izveštaj sa KZN je objavljen
DANAS
NOVA S
Autonomija 
Fonet 
Peščanik

Kampanja bez nasilja

Pozivamo institucije da reaguju i da ispitaju svaki pojedinačni navod o pritiscima na birače i sve slučajeve izborne korupcije i da sankcionišu i spreče institucionalne zloupotrebe i ugrožavanja biračkog prava.

Pozivamo medije, posebno autore i autorke, voditelje i voditeljke emisija u okviru predizbornog programa i predstavljanja izbornih lista, kandidata i kandidatkinja, da svoj posao rade u skladu sa Novinarskim kodeksom i principima struke, bez agresije i upotrebe verbalnog nasilja.

Protekle nedelje zabeležen je porast porodičnog nasilja. Ubijene su dve žene i nekoliko je žena povređeno. Institucije, na žalost, nisu blagovremeno reagovale i sprečile femicid i nasilje ni u ovim slučajevima.

Takođe, organizacije koje prate izborni proces, među kojima je AŽL, beleže porast tenzija i nasilja u samoj kampanji, kao što su napad na Nemanju Šarovića tokom ulične akcije, uništavanje automobila Gojka Tešanovića, lokalnog aktiviste opozicije u Kuli. Takođe, beleži se i veća učestalost i brutalnost nasilje na društvenim mrežama.

I posmatračka misija Crte izvestila je da su građani iz socijalno ugroženih grupa i zaposleni u javnom sektoru svakodnevno i kontinuirano izloženi pritiscima da osiguraju ili pruže podršku strankama na vlasti. Treba imati u vidu činjenicu da žene u Srbiji čine većinu zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, javnoj administraciji kao i među primaocima socijalnih davanja, te da su upravo one naročito izložene nezakonitim pritiscima i ucenama.

AŽL iz svih ovih razloga realizuje inicijativu „Za izbore bez nasilja“ u okviru koje prati, beleži i po potrebi reguje na slučajeve nasilja prema ženama uključenim u izborni proces. Zato još jednom pozivamo kandidatkinje, aktivistkinje, članice izborne aministracije i sve žene koje će se u izborni proces uključiti kao kontrolorke izbora, da nam se obrate ukoliko budu doživele bilo kakav oblik nasilja. Prijave mogu poslati putem websajta www.liderke.org, na e mail prijavinasilje@liderke.org i putem Viber poruke na broj  +381 61 309 3880.

Inicijativa „Za izbore bez nasilja“ podržana je od strane Vlade SAD. Izneti stavovi predstavljaju stavove AŽL i ne mogu se dovoditi u bilo kakvu vezu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država