Akademija ženskog liderstva je održala 20. maja drugu po redu tribinu za svoj Alumni klub na temu „Ima li ženskih interesa u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima?“
Uvodničarke su bile naše uvažene koleginice Vukosava Crnjanski (CRTA) i Sonja Lokar (Evropski ženski lobi). Tribinu je moderirala novinarka i članica Programskog saveta AŽL, Suzana Trninić.
Iako su aktuelni pregovori stranaka vlasti i opoziciji o poboljšanju izbornih uslova bili neposredni povod da izaberemo ovu temu za razgovor, postoji čitav niz pitanja koje se odnose na specifični položaj i učešće žena u izbornom procesu, i koja su važna od uvođenja višestranačja u Srbiji do danas.
Ključno pitanje koje je postavljeno na početku tribine bilo je – da li treba da prepustimo muškarcima da se bave ženskim interesima u pregovorima vlasti i opozicije?
Suzana Trninić u uvodu je podsetila na izbor aktuelne Vlade Srbije i povećanu zastupljenost žena kao i ponovni izbor žene za njenu predsednicu. Otvorila je razgovor sa uvodničarkama pitanjem – da li je ikada tema o ženskim interesima u izbornom procesu bila na stolu za kojim se pregovaralo?
Vukosava Crnjanski je pohvalila incijativu Akademije da se tema otvori i zahvalila se na pozivu. Istakla je da je CRTA organizacija u čijem sastavu dominiraju žene i da one osećaju ovu temu kao ozbiljan problem, ali da, na žalost, do sada nije došla na dnevni red u društvu. Poručila je učesnicama tribine da mogu da računaju na CRTA kao partnera u otvaranju svih ključnih pitanja i da bi volela da vidi predloge Akademije u narednom periodu. Odmah je i odgovorila na postavljeno pitanje moderatorke:
„Ova tema do sada nije bila na stolu“ dodavši da nikada nije bila predmet pregovora tj. dijaloga o izbornim uslovima održanog 2019-2020. godine.“
Vukosava Crnjanski naglasila je da je „argument o deset žena ministarki jedan od prvih kojim se pokazuje da je Srbija demokratska zemlja. Kako vladavina prava i demokratija odlično funkcionišu jer imamo žene u Vladi. To predstavlja tzv „window dressing“ ili „ulepšavanje“ slike koja se upućuje prema međunarodnoj zajednici kroz informacije da su interesi žena zastupljeni jer imamo veliki broj ministarki i ženu na čelu Vlade.“ Crnjanski je doodala da CRTA nastoji da vrati dijalogu i pregovorima smisao. Istakla je da je njihovo učešće u ovom periodu marginalno, jer nema zvaničnog poziva za učešće u dijalogu, niti okvira za pregovore kao i da još uvek ne postoji način i metodologija kako će se pregovori voditi. Za sada su samo organizovani sastanci, a zatim će, kako se najavljuje, uslediti i format dijaloga. Sem predstavnice Srpske stranke Zaventnici nema drugih žena na organizovanim sastancima u grupi stranaka koja pregovara bez prisustva međunarodnih predstavnika.
Takođe,dodala je – nedostaje transparentnost, da bismo znali šta se u tom procesu dešava. Mi i dalje nismo došli do dokumenta koji sve strane u pregovorima miri na polju problema. Nije postignut konsenzus o tome šta su problemi u izbornom procesu. Takođe, ne postoji lista problema na koje se nude ili će se nuditi rešenja. U tom smislu postoji prostor da se dostave predlozi AŽL koje bi uputili organizatorima – naglasila je Crnjanski.
Na pregovorima se ne govori o potrebama i interesima građanki i građana već političkih stranaka. Postavlja se pitanje – ko je taj ko će posmatrati interese žena u izbornom procesu jer je sve usmereno na stranke? Zatupljenost žena u biračkim odborima nije regulisana, kao ni u RIK-u takođe. U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) trenutno je od 36 članova i članica 13 su žene, računajući i zamenice članova/članica. Ni jedna žena se ne nalazi na funkciji u RIK-u. Podaci CRTE govore o 13% predsednica opština. U odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 7%, može se reći da se beleži rast ali pitanje promena i problemi žena se i dalje ne pojavljuju. Problemi kojima se CRTA bavi, a tiču se žena su problemi kupovine glasova, pritiska na birače, pre svega u javnom sektoru i tzv. kolektivno glasanje. Žene su u ova tri sučaja dirketno izložene pritiscima. Siromaštvo, kurupcija, klijentelizam su karakteristike koje imaju direktan uticaj na položaj žena u izbornom procesu. U našim istraživanjima 50% ispitanika i ispitanica smatra da ima nepravilnosti na izborima. I žene su voljnije da pričaju o nepravilnostima.
Uvodničarki Sonji Lokar postavljeno je pitanje kako se u razvijenim demokratijam govori o ženskim interesima na fer izborima? Sonja se zahvalila na pozivu i rekla da joj je jasno da su brojke o učešću žena u institucijama fenomenalne ali da je uticaj tih velikih brojki na svakidašnji život žena jednak nuli. Pozitivne mere koje se primenjuju da bi se izjednačila politička moć žena i muškaraca u Srbiji do sada tekle paradoksalno. U vreme kada je bila drugačija vlast ona je jedva prihvatila kvote u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Zato misli da imamo dupli problem – vlast koja se „šminka“ ali i opoziciju koja pokazuje znakove mizoginije, mačizma i odbojnonosti prema stavljanju ovog pitanja na političku agendu. Naglasila je da će nam svima to biti kamen spoticanja. Kada govorimo o izborima žene pokazuju veću ranjivost. Potrebno je buđenje svesti da se glas ne može prodati, organizacija kampanje za fer izbore, ubeđivanje žena da ako žele promeniti situaciju u svom životu na bolje, to ne mogu prepuštanjem svog glasa nakom drugom. Lokar je istakla da zna za samo jednu nacionalnu izbornu komisiju koja je rodno osetljiva i ima gender pristup u radu. To je izborna komisija u Gruziji. Oni imaju posebno stručno telo koje se bavi gender aspektima izbornog procesa.“Vi morate napisati papir o pitanjima o kojima se razgovara. Prva pitanja koja treba aktuelizovati su: koje podatke RIK objavljuje o izbornom procesu, kakav je sastav BO po polu, da li su aktivni birači popisani po polu, liste stranaka i mesta na kojima su žene, koliko je žena bilo u BO ranije... sve su to podaci koji će nam dati sliku izbornog procesa iz ženske perspektive.“
U januaru je Sonja Lokar završila istraživanje u 10 zemalja koje su 2020. godine imale parlamentarne izbore, a članice su Saveta Evrope. U tom istraživanju utvrdila je da su u samo tri zemlje pitanja rodne ravnopravnosti bila prisutna u kampanji. Na žalost, to su sve bile negativne stvari: odustajanje o Istanbulske konvencije, pravo žene na slobodan izbor pri rađanju… Ni jedna druga tema u svih 10 kampanja nije se pojavila i to je porazno. Zato treba istražiti i šta stranke planiraju u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Takođe i šta žene misle o rodnoj ravnopravnosti i kako je ocenjuju? Svi izveštaji spoljnih posmatrača o kandidatkinjama govore samo o načinu na koji se kandiduju žene. Iz tih izveštaja se ne zna kako žene dolaze na pozicije. Naredni problem je kako ženske organizacije u strankama utiču o tome koja će žena biti na mestu koje je prolazno. Na žalost, mnoge izabrane žene nisu predstavnice žena u stranci, već lobističkih interesa i to se teško menja – objasnila je Sonja Lokar.
Predložila je da u fokus interesovanja AŽL stavi sledeća pitanja: Šta se dešava kada žena dobije priliku da bude kandidatkinja i kako da se profiliše? Kako možemo tu da joj pomognemo? Potrebno je promeniti pravila prema kojima se rasprave o izborima vode samo među muškarcima. Novac za kampanju se mora obezbediti i za žene kandidatkinje.
Lokar je na kraju istakla da je razgovarala sa europarlamentarkama i da će, ako u okviru Akademije pripremimo listu tema o kojima bi trebalo raspravljati u aktuelnim pregovorima vlasti i opozicije, dati sve od sebe da se kroz uticaj evropslih predstavnika ta pitanja i nađu na dnevnom redu.
U diskusiji su učestvovale mnoge alumnistkinje govoreći o svom viđenju problema i iskustvima u izborima na kojima učestvovale kao kandidatkinje ili se našle u drugim ulogama.
